Разговор са Немањом Текијашки

   Разговор са Немањом Текијашки

ФУДБАЛЕР, АЛИ БУДУЋИ ПРАВНИК

О својим фудбалским почецима у највишем рангу такмичења у Србији, прошлом клубу, тренутној каријери, плановима за следећу сезону, али и о својим студијама права говори млади двадесетједногодишњак

 

У данашње време пронаћи образованог фудбалера у Србији, ређе је него видети помрачења Месеца. Свакако да постоји много школованих фудбалера, међутим, већина се може похвалити једино школом фудбала коју су прошли у млађим категоријама, али са факултетским образовањем ретко ко, јер не само фудбалери, већ и сви спортисти, више времена посвете игри и тренинзима него учењу. Овај стереотип не важи у случају двадесетједногодишњег Немање Текијашког, дефанзивца суперлигашког Фудбалског клуба ,,Спартак Ждребчева крв“ из Суботице, али и студента друге године Правног факултета Универзитета у Београду, који је доказ да се и играње на максималном нивоу а и студирање на факултету са веома обимним градивом може ускладити уз добру организацију и вољу.

 

Прошао си фудбалску омладинску школу ФК ,,Динама“ из Панчева, а 2014. си као седамнеастогидишњак прешао у редове локалног ривала ,,Железничара“. Један си од ретких играча у ,,Жељи“ кога су управа клуба, навијачи. Саиграчи и тренери толико заволели. Шта за тебе значи Фудбалски клуб ,,Железничар“?

Иако сам прошао „Динамову“ школу, ја ,,Жељу“ сматрам као матични клуб, јер када сам дошао тамо, одмах ми се указала прилика. Људи су ме прихватили лепо и тачно се видело да желе да се потруде око мене. Тамо су много добри људи и свима говорим да ми је ,,Жеља“ у срцу.

У јесењем делу сезоне наступао си за ФК ,,Железничар“ из Панчева. Одиграо си тринаест првенствених утакмица и постигао два гола. Изгледа да је твоја одлика да дајеш голове кад је неизвесно и важно, а не кад је већ све решено, будући да је ,,Жеља“ оба пута забележио победу од 1:0 управо твојим головима?

То ми кажу и садашњи саиграчи, да кад је неизвесна утакмица и кад не иде нападачком делу екипе, онда штопер треба да реши голом из неког прекида, нешто попут капитена ,,Реала“ из Мадрида Серхија Рамоса“, који често даје голове кад је важно.

Колико се разликују трећелигашки и суперлигашки фудбал?

Мислио сам на почетку да је мала разлика, али када је прошао тај период адаптације и прилагођавања, видео сам да има велике разлике у смислу спремности играча и бржег ритма игре. А ван терена, мораш да будеш баш посвећен фудбалу, да би могао да се носиш са свим изазовима Суперлиге.

Прошла је твоја прва полусезона у суперлигашком фудбалу, одиграо си девет утакмица, колико си задовољан шансом коју си добио и својим играма?

Презадовољан сам! Првобитно сам био планиран као трећи штопер који би играо у неким мање важним утакмицама, међутим, ипак ми се од почетка указала шанса. Тачно видим по првој одиграној и по последњој утакмици колико сам искуства добио за тако кратко време и верујем да ће ми све то много значити за следећу сезону.

Дебитовао си у Крушевцу против ..Напретка“ у првом колу пролећног дела сезоне ушавши са клубе пред крај првог полувремена, Како ти је било на дербију?

Није било неке треме, више сам осећао велику узбуђеност, и даље ми је у памћењу та утакмица коју сам одиграо у вечерњем термину под рефлекторима.

Направио си два пенала у прва два кола пролећног дела сезоне, што за младог играча који је дошао из ниже лиге у суперлигашки фудбал сигурно није било лако психолошки превазићи и наставити сезону под можда већим притиском него дотад?

Помогли су ми саиграчи највише, а мислим да сам после та два кола много боље играо у наставку првенства, јер сам временом осећао да могу да играм на том новоу. Нису ме спутала та два пенала која сам направио, и те ситуације су ми некако помогле да схватим како треба да се постављам у игри у одређеним моментима.

Потписао си уговор на три и по године са ,,Спартаком“, где би волео да ти се деси наредни професионални уговор?

Волео бих да ми се деси у иностранству, а када бих могао да бирам, одабрао бих земљу у којој је стално сунчано. Волим да играм по лепом времену, дакле, ето, Шпанија. Португал и тако неки топлији предели.

Шта ти више значи – када положиш неки испит или кад твоја екипа победи на некој важној утакмици?

То су ми тотално два другачија осећаја, много ми значи и једно и друго, стварно не могу да упоредим. Али свакако да је заједничко за оба осећаја да су много лепа, и када моја екипа победи у важној утакмици и када положим испит.

Колико ти је теже сада када си углавном у Суботици да усклађујеш факултет и обавезе у клубу?

На предавања ретко кад стигнем, на вежбе идем кад могу, али на испите обавезно. Тренер ме разуме ако пропустим тренинг понекад због факултетских обавеза и то разумевање ми је стварно јако важно. Теже ми је наравно, али покушавам да дајем испит по испит, јер искрено мислим да може да се нађе времена и за тренирање и за учење.

Како ти из угла младе особе делују сва досадашња одрицања која си имао због фудбала?

У Суботици ми је најтеже пада то што нисам окружен породицом и својим друштвом, све је ово ново за мене и далје, али одлучан сам да успем и не пада ми тешко када не могу да изађем викендом због фудбалских обавеза.

Делиш ли мишљење да су младим људима организација и радне навике један од највећих проблема?

Мислим да је све ствар навике. Факултет не завршавају само интелигентни или паметни људи, него више они који су упорни и истрајни. Родитељи ме стално подсећају да не смем да запостављам факултет због фудбала, тата ми много помаже и лакше схватам градиво због тога, – каже син панчевачког адвокада Драгана Текијашког.

Да ли сваког дана осим обавезног тренинга стигнеш и да учиш током слободног времена?

Да, морам, мање учим кад имамо два пута дневно тренинге, али углавном се трудим да сваког дана бар понешто научим. Рецимо сад, када је сезона готова, сваког дана учим по цео дан.

Хајде за крај признај да си намерно направио пенал против ,,Црвене звезде“?

Знао сам да ћу добити то питање. Многи су ме то питали, али мени је играње против тог клуба само додатна мотивација, да се разумемо!

 

Миљана Вранић