Под ледом звезда, у Бетовеновом граду

Стижемо у маглено децембарско јутро, у град које се злати и црни у дубинама. Нема снега, само мутни сјај јутра. Бон, чудан, леп град, са кућама у предгађу боје меда и вина. Под њим шуми Рајна, око ње голубови, прокисли, сањиви, тумарају около, крила отежалих од влаге. На Рајни је мало шапутавог леда. Наша посета реализована је у оквиру пројекта „Доживи ЕУ“, који финансира Делегација ЕУ у Србији.

Бон има историју дугу 2.000 година и један је од најстаријих немачких градова. Био је главни град Западне Немачке од 1949. до 1990. Овде је 1770. рођен Лудвиг ван Бетовен чија се родна кућа налази у улици Бонгасе. Betovenova kucaСкромна је и сва у ћутљивом зеленилу. Унутра је прамен његове косе, свеске где је нервозним рукописом записивао послузи оно што је желео да му донесу или припреме, онда када више није чуо, као и полуконцертни клавир на коме је свирао. Нешто је пролећно и ведро у тим диркама, које су миловали отечени прсти генија. Овде је и посмртна маска Бетовенова. Одбљескује неописивом тугом. Излазимо ошамућени. Напољу, поред градске тржнице смештена је стара градска већница, саграђена 1737. године у рококо стилу, за време владавине Клемента Баварског. Била је седиште градоначелника. У непосредној близини већнице је главна зграда Универзитета у Бону. Наједном пожелим да ту студирам и лутам улицама које памте Бетовенове кораке.

Шетамо Попелсдорфер алејом, над којом прсте укрштају мокре гране питомог кестена. У водичима кажу да је туда пролазио први градски трамвај и да су га вукли коњи. Ову алеју пресеца железничка пруга и главна железничка станица Бона, саграђена пред сам крај деветнаестог века.

Ујутру, по кафеима мајушним и са наранџама што шапућу на тапетама, пију се кафе са тученим шлагом, као у Бечу и – отварају новине. Према најновијим подацима 55,8 одсто одраслих у Немачкој редовно купују дневне новине. Сваког јутра. Модерни немачки грађани знају да је штампа и даље моћ. Најчитанији дневник је таблоидни „Билд“ са 9,42 милиона читалаца, а далеко иза њега по дневном тиражу су дневници „Зидојче цајтунг“ са око 1,25 милиона, па „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ са 760.000 читалаца. Занимљиво је да једино левичарско-либерални „Зидојче цајтунг“ бележи пораст броја читалаца у 2018. години. Тираж су повећали регионални дневници у Немачкој које свакодневно чита 32 милиона корисника. Пораст тиража током 2018. године забележила су и недељна издања дневника „ФАЗ“ и „Велт,“ као и недељник „Цајт“.

Три највише зграде у граду су радијски торањ WDR-а, висок 180 метара у четврти Бон-Венисберг, затим седиште Немачке поште и бивша зграда посланика немачког парламента звана Лангер Еуген, висока 114,7 метара, данас нова локација Кампуса УН-а.

bon marketБон је познат и по бројним  отвореним и полуотвореним великим баштама у Бону. Уз то, постоји још безброј приватних вртова. Бон је тако један од најзеленијих градова Немачке. Љубичасте зидине небеса се у сумрак чине још огромнијима, а град је извечери окићен расветом за Божић, боје снежне слоноваче. Ноћ пресеца хиљаде ситних сијалица, које намигују меко и заверенички. Ближе се празници, у децембру који више дахом подсећа на ведре мирисе раног марта. Ноћу, у сну, осећам зидове овог града, жуте, бледе и ружичасте. У тишини што влада, ветар под леденим звездама – једина је музика.