Студентски радови

„Ноле је jeдностaвнo нештo штo je oвoj земљи билo преко пoтребнo“

11. мај 2017.
Дарко Лучић

Више од петнаест година коментарише тениске мечеве. Човек који својим гласом боји тениску свакодневницу љубитељима белог спорта, дуго и квалитетно, да се може говорити и о његовој заслузи за експанзију српског спорта. Поред тениса, који је за њега спорт број један, одличан је познавалац и фудбала. Он је Небојша Вишковић

Са РТС-а сте на Спорт Клуб прешли 2009. године. Колико и у чему се разликује рад на те две телевизије?

Заиста је огромна разлика на те две телевизије. РТС је пре свега један огроман систем који мени лично не прија. Сигурно постоје људи који лакше пливају у таквом једном конгломерату који функционише по принципу џумбуса. Ја нисам такав, немам такву амбициозност и нисам у фазону да газим преко лешева да бих дошао до циља. На РТС-у највећи део посла је одлазак на конференције за штампу и сличне ствари, док је на Спорт Клубу већина посла коментаторска, има наравно интервјуа и извештаја али много мање него на РТС-у. Морам да признам да оног тренутка када сам отишао са РТС-а, ја сам прогледао. Три године сам радио на оба места што је било напорно, дуго сам путовао и молио Бога да не закасним на пренос што је било велико оптерећење за мене.

Колико спортско новинарство у Србији заостаје у финансијском и информативном смислу у односу на унапређеније земље?

У финансијском смислу свакако је велика разлика. Код нас није само новинарство хендикепирано у том смислу, у било којој области да радиш мање си плаћен него у иностранству и то наравно у смислу стандарда, а не само колика ти је плата. Што се осталих ствари тиче пре свега информисаности, сматрам да уопште нисмо хендикепирани, не да не заостајемо за колегама него смо чак и за корак испред њих. Оно што се мени страшно не допада код страних колега је њихов сензационалистички приступ свему. И код нас постоје новинари и медији којима је то примарни циљ. Чим одем у иностранство очекујем да ме познати новинари одвуку у страну и питају: Шта се дешава ово, шта се дешава оно, те неке ситнице, жуте ствари, које не волим, не занимају ме.

Могу ли спортски новинари код нас да извештавају слободно, да ли су заштићени?

Свакако да могу написати или рећи било шта. Али, уколико вас нека особа којој најчешће није место у спорту оптужи за нешто што сте објавили, онда немате скоро никакву заштиту. Не постоји адекватна заштита од стране новинарских удружења. Код нас једино од колега који су ти блиски можеш очекивати било какву врсту помоћи.

Да ли планирате и ове године да преносите и извештавате гледаоце са Вимблдона о догађајима и мечевима?

Планирам, ако буде на Спорт клубу, али то је свакако ствар политике. Ту смо највише хендикепирани, финансије су врло скромне. Када се осврнем на остале телевизије нема неких већих разлика. На пример, РТС је само једног човека послао на полуфинале Европског првенства у фудбалу ове године, капирам да су и они у лошој финансијској ситуацији. Када упоредим рад на пример јапанских колега или других медијских кућа, видим да они шаљу тимове од неколико стотина новинара на разна спортска дешавања. Али и поред тога, Спорт клуб има ексклузиван програм, не само у овом делу Европе који укључује шест канала.

Може ли Новак да се врати у форму 2017. јер након Ролан Гароса и освојене титуле више није онај стари Ноле?

Освајање Ролан Гароса је свакако имало велики утицај на пад форме. Након тог турнира освојио је готово све и дошло је до мањка мотивације. Оптерећује га доста када га људи критикују, јер је патриота и гине за своју земљу. Одговор на ово питање нам вероватно неће дати први турнири у наредној сезони, почевши од Дохе и Аустралијан Опена. Само он зна којим проблемима је окружен, пре свега то кажем због раскида сарадње са Борисом Бекером и ангажовањем новог члана гуруа Имаза, али надам се да ће поново ући у прави ритам.
Да ли би неко од млађих тенисера могао да престигне Ђоковића и Мареја и ко би то могао бити?
Неко мора да дође и попуни прво и друго место када Новак и Енди оду у пензију. Чини ми се да је ово време сада такво да немамо играче који њима представљају претњу. Када се они пензионишу и наследе их садашње тениске наде као што су Зверев и Тим, за које сматрам да нису довољно добри и моћни да наследе ову двојицу, имаћемо у мушком тенису ситуацију као код жена где нећемо имати праву звезду. 

Да ли би неко од млађих тенисера могао да престигне Ђоковића и Мареја и ко би то могао бити?

Неко мора да дође и попуни прво и друго место када Новак и Енди оду у пензију. Чини ми се да је ово време сада такво да немамо играче који њима представљају претњу. Када се они пензионишу и наследе их садашње тениске наде као што су Зверев и Тим, за које сматрам да нису довољно добри и моћни да наследе ову двојицу, имаћемо у мушком тенису ситуацију као код жена где нећемо имати праву звезду.

Колико Новак значи за Србију?

Значи невероватно много, јер Срби са пуно страсти навијају за Новака. Наш народ у доминацији Ђоковића и свим његовим успесима виде утеху за све бројне поразе које су доживели свих ових година. Ноле је једноставно нешто што је овој земљи било преко потребно. Мени као коментатору је тешко да преносим његове мечеве, јер морам да пронађем баланс између новинарске објективности и навијачке пристрасности која је увек присутна.

Као спортски коментатор постигли сте готово све. Постоји ли још нека неостварена жеља којој тежите у својој професији?

Нисам имао толику амбицију да се бавим овим послом. Моја каријера се остварила тако што нисам гребао за њом. Уз мало среће и спретности успео сам да искористим оно што ми се пружало. Ја данас не могу да кажем: Ух, што би ја ово, или оно волео да урадим. Волео бих да сам био на турнирима у Индијан Велсу и Мајамију али ако се то оствари онда супер, ако не ником ништа. Али не могу да кажем где ћу бити за десет година. Широких сам видика, уколико ми се укаже изазов или нека прилика нормално је да ћу је искористити.