Студентски радови

Мионица и Мишићеви дани

10. септембар 2017.
Ивона Петровић

Мионица је мало, мирно градско насеље у Колубарском округу, ушушкано у живописној природи обојеној зеленилом, на реци Рибници. Седиште је истоимене општине, коју насељава око 14.000 становника у 36 насељених места. Налази се на само 20 километара од Ваљева и око 80 километара од Београда, испод планине Маљен, а општини припада и позната Бања Врујци.

Сама варошица је дом око 3000 становника, а за Мионичане се често каже да су вредни, поштени и шаљиви људи, увек спремни да помогну. У ваздуху, на улицама, у продавницама и на ливадама, свуда се осећа пријатељска, породична, пријатна атмосфера. Овде се води живот који је приметно спорији него у великим градовима. Људи су насмејани, када се сретну на улици увек се чују срдачни поздрави и неизбежно питање „како си, како су твоји?“ Чињеница да се овде сви међусобно познају у исто време пружа осећај сигурности, али и скучености, за особу која је навикла на лудницу великог града.
Мионица има једну главну улицу, центар места и свих дешавања, где се све налази на једном месту. Са обе стране су нанизане продавнице, пекаре, кафићи и кафане. Један део улице је намењен само пешацима; поплочан је белим каменом, оивичен уредно покошеном травом, заштићен редовима високог дрвећа. На почетку шеталишта налази се чесма од црвених и жутих цигала, прекопута ње споменик устаницима Колубарске кнежевине, где стоје два устаника како поносито надгледају парк.
Недалеко, јер у једном тако малом месту је све на дохват руке, налази се један мали кружни ток у чијем центру се, међу разнобојним цвећем, на високом бетонском стубу налази сат који гледа на све четири стране улице, а одмах поред и фонтана која му тихо жуборећи прави друштво, дању мирно и достојанствено, а ноћу весело, светлећи у разним бојама. На крају улице налази се Трг војводе Живојина Мишића. Са друге стране улице смештена је мала бела црква, у великом, од цвећа шареном дворишту. Храм Вазнесења Господњег изграђен је 1856. године и најстарија је грађевина у Мионици. На тргу, испред зграде општине, велике бледо-жуте зграде са високим прозорима, налази се споменик војводи Живојину Мишићу, а у близини је и основна школа „Милан Ракић“ коју је Мионица добила 1864. године.
Војвода Живојин Мишић је рођен као тринаесто дете 1855. године управо у Општини Мионица, у селу Струганик. Учествовао је у многим великим биткама као што су Колубарска и Церска битка, Балкански ратови и Први светски рат. Сваке године од 1997. када су становници изабрали дан његовог рођења за Дан општине Мионица, у јулу месецу се одржавају Мишићеви дани. За време ове културно-туристичке манифестације одржавају се бројни наступи, спортска такмичења, фолклорни концерти, изложбе, књижевно вече, као и Велики дечији маскембал.
„Некада је Мионица била позната по добром ноћном проводу. Викендом је варош увек била пуна, стално су биле неке свирке, ма долазили су чак из Београда овде на журке. Данас је то, нажалост, много другачије. Пусто је. Сада је гужва само за време Мишићевих дана,“ чула сам ово из нечијег разговора управо за време ове манифестације. Убрзо је уследио и доказ за то. Једне вечери је варош врвела од људи, кафане из којих је трештала музика су биле пуне људи, све је мирисало на роштиљ, палачинке, крофне и шећерну вуну, у ваздуху су се њихали балони са насликаним ликовима из цртаћа. На Тргу је било на хиљаде људи који су сви углас певали уз речи омиљених песама. Са обале Рибнице чули су се одушевљени узвици деце која су се возила на рингишпилу или на аутићима за сударање. Осећање испуњености и необичне среће вас преплавља док посматрате те, барем на неколико дана безбрижне фаце људи које чак и не познајете, а који вам у том тренутку делују као најближи пријатељи са којима заједно, без разлика и проблема, бежите од стварности.
Већ следећег дана стварност поново задаје ударац. Улице постају празне и све се враћа свом мирном, свакодневном току. Једини доказ да је пре само неколико сати на хиљаде људи ту заједно заборавило на своје свакодневне невоље су празна бина, усамљене тезге на којима су били изложени шарени слаткиши и играчке, омоти чоколада и чипсева и празне лименке сокова који чекају да буду покупљени и бачени у смеће.