Калуђерица, најнеформалније насеље у Европи

Калуђерица, најнеформалније насеље у Европи

Да ли би легализација противправно изграђеног насеља решила проблем?

Дивља градња цвета по читавом Београду. Број објеката који нису испратили урбанистички план прелази цифру од два милиона.
Десетак километара од центра Београда налази се насеље које је углавном прва асоцијација када се спомену илегални објекти у Београду, Калуђерица. Међутим, оно је и са највећом стопом илегалних градњи према неким подацима у читавој Европи. Неформално насеље је израз за свако насеље које се састоји од кућа и осталих грађевинских објеката који су подигнути на противправни начин. Етикету најнеформалнијег насеља на подручју Европе носи већ годинама уназад због своје специфичне ситуације. Улице су различитих ширина, 80% улица је слепо а многе су без асфалта. Зграде и куће су различитих величина и фасада и ретко се уклапају једна уз другу. Велики број објеката је без фасаде или недовршено. Водовод и канализација у многим деловима нису уведени а у већини су лоше спроведени. Струја је углавном непрописно прикључена на мрежу. У Јовановом потоку, у ком је некада била бистра вода и пливале су рибе, данас су само фекалије. Културна дешавања готово да не постоје. Постоји само један аутобус, а многи грађани се жале на непостојање линије која спаја центар града и насеље. Још један проблем је непостојање посебне општине Калуђерица. Иако њена површина и број становника задовољавају потребу посебне општине, она је нема, већ припада општини Гроцка. Ово насеље броји око 30.000 становника, али сматра се да је данас тај број близу 50.000. Ипак потпуно нефункционално за живот, идаље се шири и гради. Општи утисак из рађених анкета је да су људи јако незадовољни квалитетом живота у насељу.

Правни разлози масовне бесправне градње у Калуђерици су: нерешени имовинско-правни односи и неусклађеност нелегалних објеката са урбанистичким плановима. Многи објекти изграђени су на урбанистички планираној улици, зеленој површини, школи и другим јавним површинама. Многи грађани нису свесни величине проблема које ствара њихово насеље на глобалном нивоу. А који је разлог због ког се грађани упуштају у противправне градње? Новац, људима је много јефтиније да сазидају објекат без грађевинске дозволе од куповине укњижених објеката. Тако је проблем настао, али ко га је дозволио? Одговор је, држава. Због неделовања инспекцијских служби долази до девастирања града. Држава је та која треба да регулише овај проблем. Грађевинска надлежна инспекција треба да води рачуна да се објекти зидају искључиво са грађевинском дозволом пратећи урбанистички план града. Ако се осврнемо на Европу, она не зна за појам бесправне градње. Њима је то мисаона именица. Зато не чуди податак да је Калуђерица најнеформалније насеље у читавој Европи.

Да би се сви ови проблем решили, потребно је за почетак легализовати насеље. Без легализације није могуће да насеље профункционише. Међутим до чега би легализација довела? Легализација оваквог насеља само би поспешила настанак нових нелегалних насеља. И послала би се погрешна порука грађанима, али и свету. “Слободно градите како желите, без грађевинских дозвола, нико за то неће одговарати. Ми смо несређена држава у којој је све дозвољено.” Такође би се дао легитимитет да се закон и процедуре не поштују. Легализација би сигурно побољшала квалитет живота грађана Калуђерице, али би направила још већи глобални проблем.
Сада када је већ дошло до проблема изграђеног оволиког неформалног насеља, и када знамо да легализација није решење, питање је шта даље? Да ли рушити илегално грађене објекте, или пак само игнорисати читав проблем? Правог одговора тешко да има. Рушењем објеката велики број грађана остао би на улици. За обезбеђивање смештаја за све њих било би потребно превише новца који држава нема. Док се игнорисањем проблема жмури на непоштовање закона. Штета је већ учињена и изгледа да је потпуно непоправљива.