Интервју са Кристином Раденковић: „ НИКАДА НЕ МИСЛИ ДА СИ НЕЗАМЕНЉИВ, ЈАКО СИ ЗАМЕНЉИВ“

Нешто после поднева, у Ташмајданском парку појавила се у другачијем издању. На малим екранима увек елегантно обучена у високим потпетицама, данас у опуштеној беж тренерци са мало шминке на лицу.

Кристина Раденковић, српска глумица и водитељка, препознатљиво лице квиза „Слагалица“, Сашка из серије „Оно као љубав“, у слободно време блогерка на заједничком каналу са Маријом Вељковић под називом „Трудноћа је дар“. Сузе јој изнова измаме филмови „Титаник“ и „Енглески пацијент“, одлазак у Њујорк јој је неостварена жеља, верује у судбину и не воли „улизице“. Остварена мајка двоје деце која се води сопственом теоријом да је „Само задовољна жена добра мајка“. Од шестог марта део је новог пројекта „Стигни ме ако знаш“.

УСПОМЕНЕ

Родитељи су јој неговали љубав према уметности учећи је да је она људска баштина која доводи до катарзе. Сматра да уметност није свачија храна и да духовно богат човек може бити и онај који је не цени. Рано је показала надареност за имитирање. „Волела сам да имитирам мамине другарице и наравно Лепу Брену за чију сам имитацију имала специјалну сукњицу коју облачим чим је видим на телевизору. Уз Здравка Чолића, то је највећа звезда моје младости.“

Детињство су јој обележили напади на млађу сестру, чиме се баш и не поноси, али сматра да су сећања из тог периода и данас разлог смеха у породици. „ Лета и зиме сам проводила код баке Милице у Бумбаревом брду у Шумадији. Некада прођем кроз то село, иако данас немамо кућу тамо, мало се исплачем и наставим путем даље“.

ТАЈ ДАН САМ СЕ ЗАЉУБИЛА У ТЕЛЕВИЗИЈУ

Часове глуме почела је да похађа 1996.године код Милана Плетана Пленџе који успева да је ослободи страха и стегнутости.
„ Једном приликом док сам била на сцени, свесна колико очајно звучим, рекао ми је да никога никад нисам волела. Није ми дуго било јасно зашто је то рекао али знам да се тај дан десило нешто чудно. После пар дана на следећој проби заблистала сам на сцени. Глума ми је била знатно боља него раније. Постала сам екстроверна захаљујући њему.“  Радећи у Српском народном и Сомборском позоришту маштала је да има позоришну а не телевизијску каријеру.

Дан пре истека пријаве , на наговор очуха, пријављије се за емисију „Европско лице“ коју је организовао РТС . Добија ту част да са Банетом Катићем извештава из бекстејџа „Евросонга.“

„ Ништа није намештено иако многи мисле супротно. Била сам у шоку када сам победила, нисам се надала јер је тај дан у „Блицу“ изашла вест да ће победити неко други. Тог трена се заљубљујем у ТВ. Много волим позориште, али видевши колико се на ТВ-у на дневним нивоу ствари догађа схватила сам да се поред мене дешава свет. Моја каријера од тада иде у другом правцу. Рад на „Јутарњем програму“ је за мене била велика школа. На РТС-у сам била примљена пробно на шест месеци, затим за стално где постајем и извештач.“

БЕОГРАД ОТВАРА НОВО ПОГЛАВЉЕ

У Београд је дошла са 28 година у жељи да јој престоница донесе више успеха у каријери. Сматра да су људи у Београду задовољнији собом, више спремни да помогну и пруже подршку у јавном послу. Посебну захвалност осећа према колегиницама које су је много научиле о маркетингу и раду на телевизији. Међу њима су Марија Килибарда, Невена Томовић – Марковић, Сандра Шуша и Маја Јапунџа.

„ Још ми је на Академији било јасно да велику каријеру глумице нећу имати што ни не желим да објашњавам. Бити глумац захтева многе особине које ја не поседујем. Телевизија је место где се осећам одлично и продуктивно. Волим глуму, али не у овој земљи. Када сам дошла у Београд нисам имала пријатеље ни стално пребивалиште. Мени блиски људи су сви јавности познати. Они су ме научили шта значи пријатељство и безрезервна подршка. Научила сам да не може нико ништа да ти отме, да за сваког постоји одговарајуће место. Схватила сам да се свака препрека може претворити у прилику и да је свако јединствен у својој различитости.“

Кристина је била део многих пројеката на РТС-у. Опробала се као водитељка „Јутарњег програма“, „Седам РТС дана“, „Зујалице“, „Шљивика“, „Дечје евровизије“ и многих других емисија.

ТИЈАНИЋ МИ ОДРЕДИО СУДБИНУ

Тадашњи директор РТС-а, Александар Тијанић, препустио јој је вођење „Јутарњег програма“ упркос мањку радног исксутва на тавком пројекту. ТВ „Слагалица“ је формат који јој је отворио врата јавности и поред других озбиљних телевизијских пројеката њено личе учинило препознатљивим.

„ Три месеца траје обука за емисију. Ја сам ишла два дана, јер је Тијанић рекао да ми може опростити првих десет лоших емисија. Једном када савладате тај помало чудан тв формат који не наликује на друге, ствар прелази у рутину. Сва правила и карактеристике о играма се морају савршено савладати. Мораш све да знаш и да владаш свим. Директор је наредио да нема више постављања слика на друштвене мреже из кафана, емисија је породична и озбиљна и нема места провокативним издањима ни у ком смислу. Било је подједнако и добрих и лоших периода. Најбитније је не заносити се на почетку. Никада не мислити да си незаменљив. Јако си заменљив!“

ТУГА ПРОЂЕ АЛИ БОЛ НЕ

Највећу подршку у животу Кристина је добијала од своје мајке Снежане. Крајем претходне године остварила се други пут у улози мајке. 1993. године долази до развода њених родитеља. Као један од најтежих тренутака у животу нагласила је смрт оца 2008. године након дуге борбе против окрутне болести.

„ Губитак оца је био најтежи период у животу. Дотакла сам заиста моменте неописивог безнађа. Била сам љута на њега, љута на свет, сажаљевала се.. Неколико година ми је било потребно да победим тај бол у себи, да му опростим што је умро иако то звучи ужасно. Осећала сам се напуштено са његове стране, али неке ране залечене су временом. Емотивно сам сазрела. Схватила сам да ће ме увек болети, али да ћемо се једном, надам се опет видети. Смрт кућног љубимца Нине је заболела опет, слошило ми се после њеног одласка. У том периоду сам била трудна, кажу да трудница мучнинама превазилази неке тешкоће које има. Да боле одласци најближих – боле. Туга прође али бол не!“

„СТИГНИ МЕ АКО ЗНАШ“

Назив је новог телевизијског пројекта који је шестог марта 2020. почео да се емитује на Првом програму РТС-а.

„ То је формат баш по мојој мери. Направљен за моју личност и карактер. Продукција је савршена, уживала сам снимајући га. Садржај емисије подсећа на старе друштвене игре које смо волели као клинци. Ово је један домаћи производ на коме се радило претходне три године. Игре су узбудљиве, забавне и динамичне.“

После пар сати шетње парком, по које кратке паузе на оближњој клупи, залазак сунца наговештавао је крај разговора.

– На каналу „Трудноћа је дар“ често помињете савете Ваше мајке. Који од тих савета је Вама био најкориснији?
„ Да будем неопходна.“