Појам тога шта је Смедерево се кроз векове мењао. Данас се мисли на град, који са низом села и варошица око њега има близу 110 хиљада становника, а некад је то била тврђава и ужи појас око ње. Не сумњам да би деспот Ђурађ Бранковић који је саградио ово здање био поносан на данашњи град, али сам и сигуран да су Смедеревци поносни на деспотову тврђаву.
Свако ко се запути у смедеревску тврђаву мора да пређе преко железничке пруге. На том месту се некада налазио канал који је заједно са Дунавом и Језавом представљао прву линују одбране престоног града Смедерева. Данас туда промили тек по који воз као доказ да су пруга и железничка станица у функцији.
Оно што се примети и пре него што се уђе у тврђаву јесте да су њене зидине испуцале. Може се помислити да после толико година није ни чудо, али истина је ипак нешто другачија. Највећи део оштећења настао је 5. јуна 1941. године када су у тврђави експлодирали немачки товари муниције. Тада је су ове зидине биле прави заштитник града и примиле највећи део штете. Како то није био холивудски блокбастер, за велики број грађевина, као и за воз и његове путнике који су тада били на станици, није било срећног краја. Трагично је окончало живот 2500 људи, али да није било тврђаве, питање је шта би остало од Смедерева.
Чим се уђе у Велики град, како се назива највећи део тврђаве, наиђе се на Смедеревце и туристе који безбрижно шетају, џогирају, шетају псе или једноставно одмарају на клупицама. Када је лепо време, ово је једно од омиљених места свих из околине. Свако до дође мора прошетати стазама којима су ишли и наши средњевековни преци. Са једне стране може се уживати у тврђави која, иако оштећена, и даље поносно стоји, док је са друге стране зеленило које умирује и опушта. Иако је део тврђаве рестаурисан, није свуда безбедно шетати, па се понегде могу видети табле “Не прилази. Зид се руши.”
Сваког јутра се могу видети рекреативци како тренирају и трче по тврђави, а они нешто старији долазе да прошетају и покажу да су године само број. Тим путем иду и млади који учествују у рекреативно-хуманитарној “Трци за срећније детињство” која се одржава на истом месту, па се дешава да се редовним тркачима прдруже и млађи суграђани.
На почетку обиласка, највећа дилема је на коју страну кренути. Нуде се четри могућности, четири смера. Ако се одлучимо да кранемо десно, брзо ћемо наићи на остатке средњевековне цркве Благовештења која је доласком Турака срушена и од ње направљена артиљеријска кула која је служила за одбрану града. Одмах иза се често могу видети млади спортисти како тренирају на травнатим површинама.
У наставку шетње пролази се поред мини игралишта на којем се деца увек играју. То је такође и најбучнији део, јер је тешко замислити децу на љуљашкама и клацкалицама која су тиха. Поред се налазе и клупе које послуже за одмор родитељима, бакама и декама малих “неваљалаца” или младима који уживају у природи и разговору.
Одатле се јасно могу видети канал и мостић који воде до Малог града, тачније двора Ђурађа Бранковића и Ирине Кантакузине, у народу познате као проклета Јерина. Надимак “дугује” принудном раду да би се тврђава изградила. Историјски, овим јој је учињена неправда, али као странкиња (Гркиња) прошла је лошије од деспота.
Мали град није у потпуности очуван, од њега су остали само спољни бедеми. Део је рестауриран, али не у потпуности. Упркос томе, овај део тврђаве оставља запаљујући утисак. Поред предивног амбијента који чини да се на тренутак осетите “средњевековно”, најлепше је попети се на једну од 6 кула. Одатле се пружа предиван поглед на Дунав, као и на велики део Смедерева.
Није без разлога простор Малог града послужио за одржавање позоришне манифестације “Тврђава театар”, као и неколико година касније за филмски фестивал “Дунав филм фест” који је прошле године први пут одржан, а жеља свих је да се што дуже настави. Такође, на овом месту се одржавају мањи концерти за време највећег догађаја овог града “Смедеревска јесен”. Тада Велики град постаје средиште многих дешавања. Један део је обезбеђен за забавни парк са низом тезги, а сваке године су постављени и изложбени простори за сва села у околини града (има их доста). Наравно, ништа не може да прође без традиционалних шатора, домаће кухиње и гласне музике. Док на градском тргу наступају Рибља Чорба, Амадеус бенд или Милиграм, у тврђави стотине људи уживају уз праву српску “двојку” и печење.
У наставку, после изласка из Малог града, обилазак иде уз бедем према Дунаву. После краће шетње, долази се до пролаза који води до реке. Одатле се јасно може видети (не баш чиста) вода и бродови који туда плове. У овом делу тврђаве је најлакше приметити колико графите и натписа исписаним спрејем постоји. Највећи број су љубавне поруке, али има и оних који су права уметност, мада можда локација није најпримеренија. На крају, то је само спој средњевековног и савременог. На том простору се, такође, одвија “Фортресс”, вишедневна техно журка. Тада Велики град постаје камп насеље за све оне које не желе да пропусте ни један од три дана овог догађаја.
Занимљиво је, али и тужно то да је двор, тј. Мали град још средином 15. века имао тоалет, а да данас у току свих ових манифестација, многи користе зидине последње средњевековне српске престонице као место за “олакшавање”.
Остатак тврђаве је можда и најтужнији део. Неколико десетина метара зидина није одолело свему што је снашло и срушили су се. Ипак, не може се ни очекивати да било која грађевина издржи неколико освајања и експлозију као што је била она 5. јуна.
Да би обилазак био потпун, потребно је прошетати и покрај Језаве. Последњих година то постаје све непријатније. Река крај које су се некада скипљало десетине риболоваца, данас изгледа готово као мочвара. Некада много боља одбраја града него што би се данас чинило, ова површина прекривена је жабокречином. Нема више никога да пеца, али то некако и није чудо. Зелена речица која се улива у загађени Дунав свакако није омиљено место за риболов.
Није потребно много труда да би се ови проблеми решили, само мало добре воље свих нас. Ипак, то је тема за неку другу причу.
Остаје нада да ће млађе генерације (зашто не и ми) моћи да се прошетају кроз тврђаву у којој нема натписа да се зидине обрушавају и уживати у пуном сјају река које окружују ово важно културно-историјско здање.
Последњи радови
Студентски радови25. мај 2019.“Град градила проклета Јерина”
Студентски радови25. мај 2019.Девојка од књига