Глас диве пркоси времену

Марија Калас

Снимци оперске диве Марије Калас у новој колекцији од 69 обновљених дискова. Нови, савршени звук оживеће највеће тренутке из каријере легендарне оперске диве.

Божански глас једне од највећих дива оперске сцене Марије Калас, захваљујући свемогућим инжењерима звука, биће „очишћен“ од слојева времена и на новим, обновљеним снимцима постати оно што је био и за њеног живота – савршен глас.

Marija Kalas 12Надалеко чувени лондонски студио „Еби роуд“ (који у својој архиви има снимке за вечност легенди, попут „Битлса“ и „Пинк Флојда“) и „Ворнер класик“, 23. септембра, објавиће 69 дискова који сведоче о ненадмашном таленту Марије Калас. Снимци који „никада нису били ближе оригиналу“ оживеће највеће тренутке из каријере легендарне оперске диве. 

„Већ неколико година покушавамо да уклонимо све несавршености из оригиналних снимака. Дигитални софтвери данас су толико софистицирани и омогућавају нам да исправимо недостатке, не дирајући глас певача нити звук оркестра или хора. Као када рестаурирате старе слике, обнављате оригиналне боје, али не додајете ништа“, објашњава Ален Ремзи, извршни директор овог пројекта.

Грчко-америчка уметница која је променила оперу 20. века умрла је пре 37 година, али су њени дискови и даље међу најпродаванијим у свету класичне музике. Марија Калас је још за живота постала више од „обичне“ оперске диве – постала је мит.

Marija kalas 3321Захваљујући баш том „божанском статусу“ остало је много сведочанстава из њених најславнијих оперских дана. У познатим студијима овековечила је чувене улоге Норме, Кармен, Ане Болен… Већина ових записа сада је обновљена и сачувана за нове генерације њених обожавалаца.

Али, и без ове нове врхунске колекције, много је разлога и повода да се љубитељи опере присете чувеног сопрана. Тако је градоначелник Атине недавно најавио да ће у овом граду 2015. бити отворен музеј посвећен Каласовој. У њему ће бити изложени лични предмети велике диве, рукописи, писма, фотографије…

Док Грци чекају музеј, Американци се присећају да је њихова сународница пре тачно 60 година имала свој велики деби у САД. Било је то на сцени опере у Чикагу. Упркос грчким коренима, Каласова је чезнула да освоји сцену у свом родном Њујорку, што је успела две године касније (1954), наступом у храму опере Метрополитену. 

Чак и њени највећи критичари признали су да је Марија више него иједна друга оперска дива умела да „глуми на сцени“, да кроз музику пренесе емоције својих ликова. Публика је непогрешиво осећала и препознавала срећу, тугу, чежњу, наду и очај, понос и понижење јунакиња које је Каласова оживљавала.

На сцени неустрашива и револуционарна, а приватно крхка и рањива, Марија је одавно завредила титулу божанства. У њеном животу све је било сензација и посластица за медије: драстично губљење килограма, наводно губљење гласа, ривалства са колегиницма, хировитост на сцени и ван ње, брак са три деценије старијим љубитељем опере Батистом Менегенијем, а потом страсна и бурна романса са грчким бродовласником Аристотелом Оназисом. Чак и по данашњим, холивудским и таблоидним стандардима, Каласова би била неприкосновена звезда.

Никада није имала пријатеље међу женама, њене колегинице су је доживљавале као конкуренцију и на сцени, али и у борби за наклоност мушкараца. Осим сјајног гласа, одисала је сексепилом због којег су многи губили главу. Синдром „ружног пачета“, несигурност и недостатак љубави, за које је кривила „болесно амбициозну мајку“, као и недостатак страсти у браку одвели су је у наручје онижег и дежмекастог Оназиса. Оно што је почело као авантура на броду, завршиће се годинама касније у сузама славне диве. Богати бродовласник оставиће је без стида због удовице америчког председника Жаклине Кенеди. Несрећна и тужна, Каласова више није могла да глуми на сцени, па је своје последње године провела сама и далеко од рефлектора.

Осим трагичне љубави, на њену прерано завршену каријеру (у раним четрдесетим) утицало је то што је, како се говорило, „изгубила глас“. Ретки привилеговани, који су имали прилику да буду њени пријатељи и у последњим годинама живота, тврдили су да је и тада „певала као богиња“. 

„Никада није изгубила глас, изгубила је самопоуздање, вољу за животом и претварањем на сцени“,  сведочили су њени пријатељи.

 За милионе оних који и данас славе Марију Калас као „диву међу дивама“, али и оне који сумњају у њене квалитете, нови дискови „Ворнер класика“ биће прилика да се увере у снагу гласа који је заувек променио оперу.