Где је решење за Косово?

Предлог решења за Косово и Метохију је поништавање досадашњих договора и нова дипломатска акција којом се инсистра наставак преговора насилно прекинутих 2007. године, изјавио је народни посланик Демократске странке Србије и бивши министар за КиМ Слободан Самарџић.

На трибини на Факултету политичких наука, коју је организовао Српски политички форум под називом „Космет – где је решење“, Самарџић је студентима представио основне проблеме власти у политици према Косову.
„Први проблем је што се решење тражи у дијалогу са представницима Албанаца, политичком снагом која је спровела сецесију као нелегитиман чин, уз посредовање ЕУ. Други проблем је што се тај посредник изјаснио да учествује изградњи једне нелегалне државе ,“ објаснио је Самарџић.

Потпредседник Српске радикалне странке (СРС) Александар Мартиновић пренео је став своје партије по ком се израз „статусна неутралност“ тумачи као „порука свету да се не зна чије је Косово“. Мартиновић је рекао да је требало разговарати само о моделу широке аутономије који је примењив на Косову унутар Србије, и тако наћи оквир за миран живот.
„Одговор СРС је крајње једностован: применити Устав, применити Резолуцију 1244, и ослонити се на искрене пријатеље Србије у свету. Пре свега на Русију, која нас је и на последњој седници Савета безбедности практично једина бранила и заступала наше интересе“, закључио је Мартиновић.

Члан Представништва и политичког савета Либерално-демократске партије (ЛДП) Зоран Остојић истакао је „да је Косово српско само у оној мери колико тамо Срба има“, притом наглашавајући да његова странка не тражи признавање Косова.
„Ми смо само говорили да ће Косово бити независно, и преговарачима смо поручивали да не губе време, већ да обезбеде што боље услове за живот Срба. Суштина наше политике је историјски договор косовских Албанаца и Срба уз посредство и утицај Београда“, рекао је Остојић и додао да дијалог и „поправка Ахтисаријевог плана може да послужи као решење за европску будућност грађана и Србије и Косова.“

Специјални гост на трибини био је редитељ филма „Тежина ланаца“, Борис Малагурски, који је рекао да се „превише допушта властима да решавају овај проблем“, те да је неопходна „директна партиципација грађана у политичком животу Србије“.
„Када су Срби поставили барикаде, помислио сам да је то сјајна прилика да се бар 10% грађана Србије упути ка тим барикадама и покаже солидарност са суграђанима и са идејом да је то наше.То се ипак није десило, а ти Срби су покушали да покажу да се не слажу са политиком прихватања ултиматума“, изјавио је Малагурски.

Иако најављен као говорник који ће отворити трибину, шеф преговарачког тима у дијалогу са Приштином Борислав Стефановић није дошао на Факултет политичких наука због, како је речено организаторима, „задржавању на састанку са саветником немачке канцеларке Ангеле Меркел“.