Европски играчи у америчкој колеџ кошарци

Кошарка све више постаје глобална игра, а колеџ кошарка не представља изузетак у константној еволуцији ове игре. У претходној сезони, у којој је Вирџинија постала првак, било је 663 међународних играча из 82 различите земље – и укупно 696 спортиста који имају право да играју за репрезентацију која није САД. Канада је далеко најзаступљенија земља, док је Европа континент са већином играча у лиги. Србија је земља са највећим бројем играча у предстојећој сезони: 39 играча је рођено у балканској земљи. После тога имамо Француску (18), Велику Британију (17), Литванију и Холандију (14).

У сезони 2018-2019, у лиги је било много играча из Србије, али само двојица су била јако важна за своје тимове. Ови играчи су Филип Петрушев и Васа Пушица. Веома различити играчи. Васа Пушица игра на позицији бека у Нортхеастерн-у и ово је његова четврта сезона. Српски бек је пример колико је важна физичка спрема за европске играче. Увек је имао развијену технику али је тек у североисточном делу лиге експлодирао под тренером Билом Коеном: 17 поена, 5 асистенција и 4 скок. Бил Коен је имао прилично једноставна решења у свом “сиромашном” тиму: дајте Васи лопту, пустите га да храни друге играче преко пикенрола и да узима тешке шутеве. Дефинитивно нема много правих шутера са Васином висином и играчким способностима. Иако Нортхеастерн није прошао први круг доигравања, можемо рећи да је Васа побољшао свој обрамбени приступ и неке аспекте у својој офанзивној игри. После завршетка сезоне у НЦАА лиги Васа је потписао за Партизан и тако по многима направио одличан корак напред у својој каријери. Филип Петрушев је центар и ово му је била прва сезона. Имао је сјајно ФИБА У18 првенство где је освојио златну медаљу са Србијом. Он је више од играча са улогом у сложеном тиму Монтверде-а и више је него солидан у свим областима, од физичке спреме до кошаркашког ИQ-а. Ако поврати своје скакачке способности по многима биће НБА потенцијал. Због проблема са повредама Јакоба Ларсена имао је више простора у својој првој сезони иако су неки људи говорили да ће бити резервисан за клупу. Са њим, Гонзага је стигла до четвртфинала. Његових 7 поена и 3 скока су више него солидни за бруцоша, али овај млади центар још увек има простора за побољшање своје игре. Давид Моретти је италијански бак и ово је била друга сезона у НЦАА за њега. Као бруцош, имао је мање минута по утакмици него у првој сениорској сезони за њега са Тревисом, када им је мало фалило да се пласирају у италијанску прву лигу. Прва година за њега је била чисто прилагођавање и сада, без Кенана Еванса, доказао је да ће бити вођа Тексас Теха. “Литтле Италиан” водио је свој тим са 11 поена и 3 асистенција до финала НЦАА плејофа 2018-2019. Након одличне утакмице и продужетака, његов тим је изгубио, али у овој утакмици Моретти је свима показао свој карактер. Он је постигао 15 поена и имао 3 скока и што је важније за Текас Тецх, његова одбрана је била на високом нивоу. Све у свему, можемо рећи да је „нови Спанулис“ рођен, али сада је Италијан. Други играч из Гонзаге је француски центар, Киллиан Тиллие. Француски НБА потенцијал има велики спортски ген преко оца, али његово здравље је веома упитно. “Преживео” је фрактуру стопала и у овој сезони играо је само два месеца. Била је то страшна повреда за овог крупног центра која нажалост може да утиче на његову игру у будућности. Одиграо је 15 утакмица и његова статистика је лошија него претходне сезоне. 6 поена и само 4 скока су показатељ колико је лоша форма овог НБА потенцијала. Киллиан је покретљиви центар, сличан Јокићу, који може да брзо трчи горе доле по терену и током прве две НЦАА сезоне проценат шута за три понеа био му је 45%, што је за центра невероватна ствар. Његова игра је сасвим модерна, константно унапређује свој продор и преузима изазов да по потреби игра резервног плеја на терену за своју екипу.
Ови играчи су само неки од европских играча у НЦАА лиги. Њихов пример нам говори да европски играчи могу да играју модерну кошарку као и амерички играчи. Информације о томе да има све више играча из Европе може да нас охрабри да ћемо можда добити европску репрезентацију која ће у будућности доминирати на неком Светском првенству.