Немојте окретати главу, то сте могли бити ви! Дискриминација и насиље јесу учестале појаве, али то није разлог да се на њих и навикнемо.
Да ли сте знали да постоји чак 19 карактеристика које служе као основа за дискриминацију? Толико је могућности да ће неко створити предрасуде о нама, одбити да нас запосли или да нас има у свом окружењу. Наше етничко порекло, преци, језик којим говоримо, боја коже, старост, пол, инвалидитет, родни идентитет, сексуална оријентација, место рођења, брачни статус. верска и политичка убеђења, чланства у политичким и другим организацијама, имовно стање, здравствено стање, физички изглед, држављанство, генетске особине, ранија осуђиваност могу послужити као мотив да нас поставе на маргину друштва и обележе за стално.
Дискриминација често води до насиља, узрок постојања овог проблема можемо потражити у порукама и активностима власти, медија, породици и пријатељима, али пре свега у нама самима. Уколико сматрамо да је у реду када послодавац постави у оглас да тражи искључиво женску особу, пријатног изгледа и одређених година за посао секретарице или да се пиће у клубовима мање наплаћује за женски пол, тиме учествујемо у родној дискриминацији. Не постоји подела на мушке и женске послове, већ само подела према радној способности (мушкарац може бити бабица или жена аутомеханичар, ако поседују вештине потребне за те послове). Није сваки облик дискриминације нужно лош потез. Позитивна дискриминација је мера која пружа оправдано разликовање, попут посебно означених паркинг места за возила особа са инвалидитетом или програма за едукацију младих како би се омогућио већи проценат запошљавања особа без искуства.
Новински наслови доприносе ширењу већ постојећих стереотипа и својим утицајем оснажују утврђене ставове: ,,Историчар Јован Пеин – Хрвати су прави људождери” (Курир), ,,Ово је Тртић, кам он” (Прес), ,,Дара певала у геј клубу” (Ало), ,,Гејеви навалили код Николића” (Ало), ,,Новинарка Балкан радија ради иако је слепа” (Вечерње Новости), ,,Не дозвољава да је старост успори опака бака – краљица Елизабета лови тетребе и вози Ренџ Ровер” (Блиц). Неки од њих можда делују смешно, али такав начин извештавања не доприноси едукацији грађана, већ прихватању стереотипних и дискриминишућих погледа на различитост.
,,Није наш циљ да постанемо као други, потребно је да се међусобно разликујемо, да научимо да видимо другачије људе од себе и да их поштујемо због тога што су.” (Херман Хесе, немачки писац и добитник Нобелове награде за књижевност)
Београдски центар за људска права организовао је вишемесечни тренинг за младе новинаре који ће осим тема дискриминације и насиља правити прилоге и новинске чланке о доступности образовања у РС и транспарентности власти при доношењу одлука. Обука младих, стручних новинара један је од чинилаца неопходних за стварање објективне, информативне медијске слике без елемената сензационализма који недозвољено разликују људе са истим правима. УНИЦЕФ наставља са својим пројектом ,,Школа без насиља” који окупља чак 250 основних и средњих школа, Повереница за заштиту равноправности уз подршку ове организације окупила је групу младих повереника на семинару: ,,Србија: 0 дискриминације” на коме су деца од 14 до 18 година учила како да се изборе са овим проблемом и помогну другарима са инвалидитетом који су предмет дискриминације.
Дискриминација је искорак ка насиљу, укључите се у борбу.
Последњи радови
Мисао дана23. новембар 2013.Цитат- Мисао дана20. август 2013.Мисао дана
Студентски радови15. август 2013.Професори страхују од закључивања оцена- Мисао дана14. август 2013.Мисао дана