Делфт, један од најхоландскијих холандских градова

На девет километара јужно од Хага и осам северно од Ротердама лежи градић Делфт, познат по ,,делфтској плавој“ боји којом је шарано на порцелану, сликару Јоханесу Вермеру и гробници краљевске породице. Овде се налази и Технички универзитет са око 18 000 студената, 4. најбољи технички универзитет у свету. Као и сваки други холандски град, и Делфт је испресецан каналима, пун је продавница најбољих холандских сирева, а где год да се окренете, видећете бицикл.

Ако у Делфт долазите из правца Ротердама, можете да сиђете на станици Delft Zuid (Јужни Делфт), која је у универзитетском кампусу, или да сачекате четири минута и сиђете на главној железничкој станици. Ако се, пак, одлучите за другу варијанту, на излазу из станице морати проћи кроз паркинг за бицикле. Ако сте први пут у Холандији, бићете изненађени бројем бицикли на релативно малом простору, али и комуналном полицијом која пише казне и оставља их на овом традиционалном холандском превозном средству.

До центра града ће вас одвести путоказ Delft Centrum и убрзо ћете се наћи поред Oude Kerk или старе цркве, монументалне грађевине из 1246. године. Ова протестантска црква изграђена у стилу готике препознатљива је по свом кривом торњу високом 75 метара, али и по истакнутим личностима града које су овде сахрањене, пре свега Јоханесу Вермеру. Почетком 14. века торњу су додате четири куполе, па је све до изградње Nieuwe Kerk, односно нове цркве, ово била највиша грађевина Делфта.

Одмах уз стару цркву, преко мостића, доћи ћете до Prinsenhof-а (принчевог двора). Саграђен у средњем веку као манастир, да би током 16. столећа служио као резиденција Вилијему Оранском, предводнику Холандске револуције против Шпанаца, који је постао принц 1544. и тиме родоначелник потоње краљевске династије. Познатији као Вилијем Ћутљиви, али и као Отац отаџбине, овде је и убијен 1584. године, а рупе на зиду од метака којима је убијен још увек су видљиве, те маме туристе. Убиство је извршио Балтазар Херартс, изричити противник отцепљења од Шпаније.Данас, ово велелепно здање је градски музеј у коме се налазе велика колекција слика, грнчарија, порцелан и други ручни радови из Златног доба Холандије. Музеј такође прича причу о Вилијему Оранском, његовој улози у стварању Холандске републике, чији је Делфт био главни град, као и о Осамдесетогодишњем рату против Филипа II од Шпаније, након којег 1648. настаје Холандска Република. Испред музеја је велики парк у којем се налази биста Вилијема Тихог, а његови посмртни остаци налазе се у маузолеју у велелепној новој цркви на главном градском тргу. Од смрти Вилијема Првог, сви чланови породице Орански-Насау сахрањени су баш у овој цркви. Последњи су краљица Јулијана и њен супруг принц Бернхард 2004. године. Приватна породична гробница краљевске породице није отворена за јавност. У овој цркви сахрањен је и Хуго Гроцијус, правник, филозоф, хуманиста, оснивач науке међународног права. Његова статуа налази се испред цркве.

Ако сте леђима окренути цркви, пред вама ће се указати Градска кућа или Stadhuis, која се кроз деценије мењала и то највише због експлозије у магацину барута 1654, када је град претрпео велике штете, а преко стотину људи је настрадало. У 20. веку добила је садашњи ренесансни изглед. Трг на коме стојите је један од највећих у Европи, оивчен Градском кућом и Новом црквом, али и најстаријим кућама, пабовима, продавницама сира, ресторанима брзе хране, продавницама сувенира. Ако имате ту срећу да се задесите у Делфту током пијачних дана, који су у свим холандским градовима три пута недељно, имаћете прилику да упознате холандски стил живота: тезге са цвећем, рибом, воћем, поврћем, месом, али и гардеробом и обућом, посуђем за кућу; видећете и неуморне продавце сирева који нуде бесплатну дегустацију и много људи око њихових штандова, поготово туриста. Видећете углавном високе, витке, плаве и бучне Холанђане који пуне кесе стављају на гувернале и корпе својих бицикли, на којима се под обавезно налазе и седишта за децу…

За љубитеље Вермера, недалеко од трга је Вермеров центар. Налази се у згради некадашњег сликарског Еснафа св. Луке, где се сликар окупљао са својим пријатељима, такође сликарима, и где је био учитељ овог заната. За оне страсније љубитеље уметности који се диве искључиво оригиналима, обилазак Вермеровог центра није превише занимљив, јер су у њему само репродукције. Вермерова дела, којих, како тврде познаваоци, има 34, расута су по музејима и галеријама широм света.

Ако нисте расположени за цркве и музеје, лутајте градом, пешке или бициклом. Заљубићете се у мале уске куће на каналима, наслоњене једна на другу, раскошних боја и великих прозора који допуштају да гвирнете у приватност власника. Налетећете сасвим сигурно на јефтине књижаре, продавнице дискова и плоча; приметићете да Холанђани воле да ручају у граду, видећете редове испред киоска са прженим кромпирићима, хамбургерима, хотдоговима. Ако је време сунчано, баште су пуне људи. За столовима је макер једна кригла пива. А за љубитеље Амстела један савет: тешко ћете било где у Делфту пронаћи точени Амстел. Пробајте Grolsch или Hertog Jan.

Чућете много страних језика, мало мање од туриста, а више од студената Техничког универзитета, којих има око 18 000, те чине петину становништва. Кампус је на десетак минута бициклом од центра града (јер се овде време мери бициклама) и, за разлику од старог центра, кампус је прилично урбан, са модерним високим зградама и библиотеком која се налази испод вештачког брда, са торњем који вири и морем бицикли и студената са кафом у руци испред. Како би одао пошту настрадалима у експлозији и спречио сличне догађаје, на овом универзитету се изучава тзв. explosion science.

Делфт се обично не налази на туристичким мапама, нити је град на који прво помислите када је реч о Холандији. Али је сасвим сигурно један од најхоландскијиx холандских градова.