Вести из несвести

Зима, зима, е па шта је

13. јануар 2014.
Ivana Nikolic

Децо, шта је са овом зимом? У моје време, за православну Нову годину увек је било много снега, било је хладно. А сада је све отишло дођавола! – прича једна бака док улази у тролу број 41 код бањичке пијаце.

И у праву је. Временска прогноза за последњи дан 2013. године по јулијанском календару са најављених максималних 13 степени личи на све само не на најхладнији месец у години. Ако вас сунце извуче напоље, запитаћете се да није можда дошло пролеће: улице Београда пуне су људи, уместо дебелих зимских јакни носе се кожне, а нема ни потребе за чизмама, шаловима и рукавицама. Ових дана далеко су потребније наочаре за сунце. Престонички паркови пуни су деце, а неки кафићи на Теразијама отворили су баште, које, претпостављате, нису празне.

Неуобичајено високле температуре за ово доба године захватиле су и регион, па је тако у приморским пределима и до 18 степени. Због високих температура, на планинама скоро уопште нема снега, што је покварило скијашку сезону.

Пролећно време хара и земљама централне Европе: словачки и пољски медији јављају да су се медведи већ пробудили из зимског сна, па је прошлог викенда медвед угризао једог словачког шумара за ногу, те је несрећни шумар завршио у болници.

Ако је веровати метеоролозима, пролеће ће трајати бар још месец дана. А онда ћемо ускочити у праву правцату зиму.

КОЛИКО КОШТА ЗИМА

И временски услови у северној Америци изненадлили су житеље тог контитента. Нова 2014. почела је леденим температурама, што потврђују и подаци Америчког хидрометеоролошког завода: 187 милиона Амриканаца погођено је овим невременом, а седамнаесторо је погинуло од почетка године. У Њујроку је измерена најнижа темпертура у последњих сто година, док су температуре у неким градовима Америке ниже него на Јужном полу. Власти у САД-у препоручују грађанима да не напуштају куће, па је око 200 милиона људи на истоку земље остало у својим домовима. Они не иду ни на посао ни у куповину, што неповољно утиче на америчку економију.

Најледенија зима у Амерци у последњих 20 година највише погађа бескућнике, па њујоршки медији преносе да у прихватилиште у том граду сваке ноћи дође око 50 хиљада Американаца без крова над главом.

Према писању Russia Today, ледени талас ће коштати Американце око 5 милијарди долара, јер је њиме погођено око две трећине становника. Еван Голд из компаније Planalitics која проучава утицај метеоролошких прилика на економију, каже да ће се ледени талас одразити на потрошњу јер ниске температуре утичу на раст рачуна за грејање. У складу са тим, потрошња природног гаса на североистоку земље достигла је највиши ниво у последњих пет година.

И док већина угоститељских објектата и авио-компанија губи на профиту, интернет фирме, чини се, једине профитирају од овог незапамћеног невремена: велики број Американаца већину времена проводи на интернету. Ипак, према писању Russia Today, профитирају и ресторани који достављају храну.

Ништа није ни боље ни топлије у Канади. Иако су Канађани навикли на ледене зиме, овако нешто нису очекивали: у Торонту је забележено чак -40 степени, док је у Њуфаундленду, на истоку земље, око пет хиљада домаћинстава остало без струје.

КЛИМАТСКЕ АНОМАЛИЈЕ?

Мишљења стручњака о временским приликама веома су подељена – док неки са сигурношћу тврде да су ова (не)времена последица глобалног загревања и климатских аномалија, има и оних који не повезују ћудљивост времена са климатским променама, те тврде да су потребне најмање три деценије да би се извукли поуздани закључци. Стручњаци са Института за истраживање климе у немачком граду Потсдаму тврде да ће пораст глобалне температуре довести до још већег броја оваквих аномалија, и до још већих варијација у температури. Северну хемисферу могли би посебно да угрозе ледени таласи. Према пдацима овог Института, суше, олује и поплаве повећале су се за више од 200 одсто у последњих тридесет година. Научници у Потсдаму сматрају да је и то последица климатских промена.

И док се стручњаци расправљају, Северноамериканци и Европљани, свако на свом крају света, суочавају се са леденом зимом, односно преурањеним јануарским пролећем. Било да су у питању климатске промене, глобално загревање или нешто треће, метеоролози су сагласни да ће се временски услови у будућности још више мењати.