Повучени жељом за истраживањима, страном дипломом или новим искуствима многи студенти одлуче се да школовање наставе у иностранству. Подаци показују да je Aустрија најчешћи избор наших академаца, потом следе Мађарска, Италија и Немачка, док су САД пета земља коју наши студенти бирају као место на коме радо настављају студије.
Поводом Међународнe недеља образовања, о могућностима наставка школовања у иностранству, о томе колико су студенти информисани о програмима студирања, и које области су најтраженије, разговарали смо са Драганом Стојковићем из Meђународног академског центра.
Које услове треба да испуне студенти који желе да наставе студије у Америци?
Студенти који желе да наставе школовање на територији САД морају пре свега да завршавају или да су завршили програм студирања који надлежни органи Републике Србије признају као акредитовани да имају или ће добити минимално Бачелор диплома на академским студијама. Струковне студије нису основ за упис мастер и докторских студија у Америци на огромном броју институција. Следећи услови су стандардни, а њихова примена ће донекле зависити од самих универзитета – знање енглеског језика потврђено неким одговарајућих тестова (ТОЕФЛ или ИЕЛТС), преведени транскрипти и друга потребна документа, писма препоруке, мотивациона писма…
За које области студирања у Америци су наши студенти највише заинтересовани?
Домаћи студенти су доста заинтересовани за области техничких и рачунарских наука и за пословне студије, односно мастер из пословне администрације. Ове области су генерално и највише исплативе за период након студија, јер се посао проналази знатно лакше.
Који је ниво знања енглеског неопходан да би могли да наставе школовање у Америци?
Знање енглеског језика је важан део пријаве. Осим комуникације, будући постдипломци морају да покажу да су спремни да размишљају критички и да решавају проблеме у струци на страном језику. Ниво енглеског језика који би био пожељан је дефинитивно напредни ниво, онај који би омогућио да се на ТОЕФЛ-у добије барем 85 од 120 бодова. У многим случајевима када студенти планирају да део студија финансирају асистентском позицијом или се пријављују на универзитете чије се катедре суочавају са великим бројем пријављених квалитетних студената, тај резултат мора да буде и већи од 100 бодова.
На многим катедрама се захтевају додатни испити којима се селекција кандидата додатно продубљује. У питању су тестови ГРЕ и ГМАТ, за које кандидати морају да имају развијен ниво резоновања и решавања математичких и вербалних питања на енглеском језику. Напредни енглески је практично захтев да се крене у квалитетну припрему за све тестове и све што очекује потенцијалне кандидате за позиције на мастер и докторским студијама. Нижи нивои знања ће припреме продужити или ћеих учинити знатно стреснијим искуством.
Годишњи извештај америчког Института за међународно образовање о међународним образовним разменама показује да се број старних студената у САД повећао за осам процената. Ипак, САД као пожељна земља за студирање је домаћим студентима на петом месту. Који су начини да Америка привуче већи број домаћих студената?
Доста је начина на који Америка може да се пробије на прво место, а анализа мора да почне од тога како су тренутно прве земље дошле до својих позиција. Више међудржавних и институционалних споразума учиниће да размена и редовне студије порасту. У ту причу улазе и стипендије за размене студената и даље образовање. Даљина је ипак један од фактора који одвраћа многе потенцијалне студенте од пријављивања за студије у Америци. Током рада са студентском популацијом увидели смо и да код многих још увек постоји недостатак уверења да постоји финансијска помоћ катедри за студије у Америци.
У којој мери су домаћи студенти заинтересовани за програме практичне обуке, а не само студирање?
Интересовање студената за програме практичне обуке постоји, али даљина и законска регулатива у Америци често натерају студенте да одустану пре времена. Много више студената ипак више размишља о студирању, након којег ће имати прилику да на континенту и у другим деловима света потраже праксу или посао.
Мислите ли да су домаћи студенти довољно информисани о могућностима студирања у иностранству?
Студенти су у добром делу случајева недовољно информисани о свим опцијама даљег образовања у иностранству. Још увек се више верује причама како су се неки други снашли, него што се на званичним локацијама претражују важеће информације. Студенти често касно сазнају за рокове достављања докумената и полагања испита, што доводи до стресних ситуација и одустајања од процеса. На брзину склепане пријаве за важне програме размена или наставка школовања се никако не препоручују, али академци су због лоше организације просто присиљени да то раде. Центар прилично цени сваког студента који крене унапред да се интересује за даље образовање и који барем годину да на унапред “сними” ситуацију и направи план за које ће све програме да се п ријави са већ спремном документацијом.
Колико саветовања, семинар и уопште услуге ИАЦ помажу студентима при избору и олакшавају им одлазак у Америку?
Сва бесплатна саветовања и све услуге Центра су од приличне помоћи код скраћивања пута ка даљем образовању у Америци и на другим локацијама у свету. Савети стручњака су ту да разреше недоумице, помогну око избора и институција и проналажење оних ко је имају програме финансирања страних студената и да одговоре на сва питања која се могу појавити током процеса. Саветници Центра могу да објасне како код претраживања могу да се избегну оне институције од којих се финансијска помоћ не може очекивати, како комуницирати са представницима катедри, како писати мотивациона писма, како при премати документа… Када дођу одговори институција, Центар помаже око одлучивања о правој опцији за даље студије и комуникацији са катедрама.
На крају, комуникација са некадашњим студентима не престаје ни када се они врате са ди пломом из иностранства. Волимо да чујемо искуства и идеје како наш домаћи систем може да се промени на боље, разматрамо питања даљег запошљавања, образовања и свега другог са академцима, а на редовним догађајима које организујемо се трудимо да што више домаћих младих стручњака образованих у Америци спојимо са другим стручњацима и на тај начин им омогућимо да се повезују и од тога имају користи.
Последњи радови
Видеотека20. новембар 2021.IVAN TASOVAC /GNOSSIENNE (Erik Satie) /Studio.
Мисао дана16. јануар 2016.Артуро Граф
Фотографија недеље16. јануар 2016.Дејвид Боуви
Вести из несвести28. новембар 2015.„Мора да ово није све“ пред београдском публиком