Има ли наде за Овчар Бању и клисуру?
Наша Влада објавила је званично саопштење да је препознала туризам као покретачку снагу економског развоја од значаја за регион. Овчарско-кабларска клисура по редоследу значаја сврстана је одмах иза тока Дунава, због атрактивности језера, пећина, термалних извора и споменичких ресурса. Клисура којом тече река Западна Морава између планина Овчар и Каблар,Уредбом Владе Републике Србије проглашена је 16. маја 2000. године за предео изузетних одлика. Природно добро прве категорије названо је ,,Овчарско-кабларска клисура”. А најважније одлике клисуре су: Манастири Српске Свете Горе (настали у средњем веку),зајезерени клисурски меандри, незаборавне лепоте. Сви сајмови туризма у земљи и иностранству украшени су сликом меандара Западне Мораве, реткост незаборавне лепоте. У средишту Овчарско-кабларске клисуре налази се насеље Овчар Бања, познато још из турских времена по лековитој топлој води која лечи реуматска обољења. Све то тако лепо изгледа како рече један хроничар слика и прилика Чачка, – ,,гледан са неба, наш град изгледа изузетно, урбан, пун зеленила, чини се прелепо живети у њему. Али морамо да сиђемо на земљу а тамо… Уместо да се развија Овчар Бања полако нестаје. Школа је одавно затворена, а број становника се смањује, тренуто их има око стотину. Туристички потенцијали, термална вода, језеро Међувршје, али и велики број манастира су и даље само то, потенцијали. Кроз Овчар Бању није прошао водовод ,,Рзав”, Бања нема уређену канализацију, нема смештајне капацитете. Како која власт дође, тако се помене велики потенцијал Овчар Бања и на томе остане. Из године отприлике препознате исте речи и флоскуле, ,,природно богатство”, “неисцрпан извор енергије”, ,,потенцијал”. И тако године пролазе а богами и мандати. Посетиоци ових крајева говоре: ,,Овде је људима Бог дао све што треба, али они то не знају да цене”…Манастири су и даље привлачни захваљујући труду монаха и и ангажовањем дародаваца. Али, истина је да смо сведоци невероватног уништавања лепоте језера! Много деценија уназад долазило је до нагомилавања камена након одрона терена, таложења шљунка и муља након катастрофалних поплава. Језеро је сведено на ток реке до чијих се обала мора доћи кроз муљ препун трске, спрудова и отпада од којег потиче непријатан смрад. Свакодневно смо у прилици да се уверимо како се ово јединствено подручје од споменика природе полако али сигурно, претвара у споменик људском немару и неодговорности. Односно, да се Западна Морава, некада чиста река, временом претворила у колектор отпадних вода, док се на њеним обалама из године у годину формирао велики број бесправно подигнутих викендица, које са собом доносе бетон а иза себе остављају смеће, отпадне воде и ругло. Па после свега се поставља питање. Да ли ће ускоро наслов надалеко чувене песме Ој, Мораво гласити, Јој, Мораво, а како се ситуација развија нисмо далеко до тога.
