Студентски радови

Београд на води већ постоји!

19. јануар 2017.
Vosp

Популарно га називају Мајамијем Блиског Истока. Белим градом. Откуцајем ноћног живота. Непресушним извором најукуснијих јела. Доживљавају га као опасно место.

Загонетан, разнолик, ужурбан а истовремено опуштајући, Тел Авив с лакоћом купује туристе. Иако није главни град, пулс Израела се овде најбоље осећа.
Да ли је безбедан? Слика момака И девојака који се шетају у војничкој маслинасто-зеленој униформи са пушком преко рамена може да превари. Не треба увек веровати сопственим очима. У хотелу су нам објаснили да је војни рок обавезан, за мушкарце траје две године, а за жене једну више. Дакле, град није ништа више опасан од других развијених И радо посећених. Ако И постоји, страх нестаје већ при првом конакту са људима. Насмејани, спремни да учине, према туристима су И више него пријатни. Ипак, упркос томе, од водича смо научили да смо при самој одлуци да нешто купимо већ на губитку, само је питање да ли ће нас одрати или ћемо ценкањем успети да сачувамо нешто коже.

Зашто бели град?
И поред бројних стилова који су протутњали кроз историју града, највише трага оставио је Баухаус. Између два светска рата Тел Авив доживљава талас препорода И изградње. Све зграде су тада фарбане у крем или белу боју, а водич сматра да се за то могу захвалити јеврејским архитектама избеглих из Немачке.
У себи садржи по мало од свега по чему су се прославили многи градови. У центру преовладава њујоршка ужурбаност, на плажама лосанђелеска опуштеност , поподне И предвече загонетно наступа атмосферска осека да би ноћу постао пандан хипстерском Берлину, живом Београду И хиперактивној Барселони.

Уз обрисе Медитеранског мора, у рано јутро, велики број локалног становништва посвећује се спорту И забави. Одбојка, јога, трчање, пливање избијају у први план. Одбили смо позив рецпционера да пливамо, али су нас у свој одбојкашки тим врло радо пртихватили људи који су већ играли.

Ретко ко може да претпостави колико је овај град заправо напредан И то је можда једина велика разлика у односу на балкански бели град.Пријатељски су настројени према ЛГБТ популацији а тиме иде у прилог И чињеница да се геј плажа налази тик уз плажу Ортодоксних Јевреја на којој се мушкарци И жене купају различитим данима.
Таксиста препознаје језик И пита да ли смо из Бугарске, одакле му је И жена. Баш као И нашим таксистима, није му требало дуго да проговори. У више наврата је споменуо шљивовицу И пар псовки. Од њега сазнајемо за изреку да се у Јерусалиму моли, у Хаифи студира, а у Тел Авиву плеше. Није далеко од истине. На путу до главне улице, пресецамо кроз многе које неодољиво подсећају на београдску Страхинића Бана. Жамор људи у испуњеним кафићима нас прати скоро три блока. Сматра се да је ово једно од најбољих места за ноћни провод. Међутим, за разлику од других белих градова, осим плажа, клубова, кафића И барова, посебну пажњу поклања И другим областима. Тако се може похвалити раскошном архитектуром, занимљивом историјом, израелском Филхармонијом И одличном позоришном сценом. Оно што је многима непојмљиво тамо је, баш као И овде, ноћу потпуно нормално наћи место да се нешто поједе попут ресторана брзе хране. Јевреји можда не једу месо, али оно што нуди њихова кухиња може лако да надомести ту потребу. Грех је не пропади неке од њихови специјалитета попут хумуса или фалафела.

Ипак, На путу до прве живе улице мислили смо да смо у погрешном граду. Крећући се ка луци, у низу смо видели преко 20 салона, како за нокте И фризуру, тако И да псе. Имали смо осећај да је напољу два ујутро пошто никог живог није било на улицама. . Одатле, до јужног И најстаријег дела града Јафе, изграђеног под Отоманским царством, иде се пар километара.

У древној луци Јафа, из које се изнедрио савремени Тел Авив, може се наћи неколико продавница уникатног накита, сувенира или крема. Калдрмисане улице означене хороскопским знацима, претежно стрме, стварају утисак као да се ради о потпуно другом граду. Епитет раскрснице култура се овде оправдава. За разлику од центра, наилазимо на покривене жене које одбијају очни конакт. Поглед са видиковца вредан је једносатног пешачења И пењања узбрдо. Јасно се види да плажу И град дели низ најчувенијих светских хотела који ноћу лепо изгледају. Ту се налази И црква Светог Архангела Михаила. Неколико метара испред може се видети фонтана прекривена дугиним бојама које стварају светла околних кафића. Ноћу делује магично.
Водич наглашава да је главна улица, Ротшилдов булевар, названа у част барона Едмунда Џејмса Ротшилда права шоља чаја за љубитеље архитектуре. Уједно, представља И место где је донета Израелска декларација независности.Јевреји су суботари што значи да им викенд почиње у петак а завршава се у недељу која је И први радни дан.

Пошто са израелским печатом у пасошу није могуће ући у неке државе, разрадили су систем издавања картица која се све време мора носити са собом. Отприлике, представља нешто налик визи. При изласку из земље, добија се друга, такорећи отпусна, а уз њу И детаљно претресање И испитивање. Мада, ретко коме сметају појачане мере безбедности.

За разлику од већине држава у којима за нашу земљу мисле да је Сирија, Јевреји Итекако праве разлику. Водич се прво плашио да каже одакле долази, међутим њихова реакција му је у потпуности изменила ток мисли. Они памте како су им Срби помагали. Ретко су народи у којима није било погрома над њима.Оснивање државе Израел битно је везано за Србију јер им је послужила као узор током XIX века,од Карађорђа, првог српског устанка па све до Краља Петра који је освојио Косово. Према његовим речима, Јевреји су размишљали: ,,Ако ти балкански народи могу да се врате у своју свету земљу после 500 година са пуним правом(мисле на Косово), зашто И ми не бисмо после 2000 година могли да се вратимо у своју свету земљу (данашњи Израел)?”
Прва посађена шума у савременом Израелу носи назив Шума Краља Петра И Карађорђевића, највећа почасу њему у Израелу.