Аутоимуна болест Београда – отпад без рока трајања

Аутори: Милош Зекић и Тијана Станић

Недавно је у Баба Вишњиној улици на Врачару спроведена акција чишћења дивље депоније на исто тако дивљем паркингу. На улицама Београда није чудно видети смеће, али људи који проводе своје слободно време добровољно га прикупљајући и стављајући тамо где му је место нису тако честа појава. Баба Вишњиној су тог дана фалили само агенти Молдер и Скали да би ствар попримила научнофантастичне размере „Досијеа икс“, с обзиром на то да људи који су прикупљали смеће те пролећне суботе у Београду нису били чак ни Срби, већ – Руси.

Поменути паркинг је већ годинама затрпан смећем, а, како каже један од станара те улице, комунална полиција и ЈКП „Градска чистоћа“ не реагују. Али, реагују Руси, јер им традиција тако налаже.

„Ово је суботњик. За нас је то нормална ствар“, каже Игор Семјенов, који већ неколико месеци живи у Београду, и враћа се купљењу бачених пластичних флаша.

Шта је суботњик? То је радна субота која се проводи у чишћењу и уређивању јавних површина после зиме, традиција која је Русима остала из доба Совјетског савеза. Некада обавезан, суботњик се данас у Русији спроводи на добровољној бази. Након почетка рата у Украјини и масовног досељавања Руса у Београд, суботњик се доселио са њима.

Да депонија у Баба Вишњиној није изолован случај, показује евиденција Града Београда. Тачније, недостатак исте у периоду од 18 година.

Агенција за заштиту животне средине је 2005. године објавила списак дивљих депонија на територијама градских и приградских београдских општина. Према њиховој евиденцији, на подручју главног града Србије тада је постојало 275 дивљих депонија. Дивља депонија у Баба Вишњиној се не налази на том списку, што нас наводи да се запитамо колико се још нерегистрованих депонија створило у периоду од 18 година, с обзиром на раст броја становника у престоници.

То питање смо, поред Агенције за заштиту животне средине, поставили и надлежном министарству, као и Јавно комуналном предузећу „Градска чистоћа“. Није стигао одговор ни са једне од ове три адресе.

Мање/више људи = више смећа

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, у Србији је 2011. године произведено 7.337.333 тоне смећа, односно – сваки становник Србије је у просеку током те године произвео 1200 килограма комуналног отпада. Десет година касније, тај број је знатно већи. Подаци Агенције сежу до 2021. године, када је произведено 11.750.995 тона отпада, што је 1700 килограма по човеку.

Два податка забрињавају. Прво, први резултати пописа из 2022. године показали су да Србија има око пола милиона становника мање него 2011. године. Друго, количина отпада која се у Србији производи је у константном расту. Упркос смањењу броја становника на територији државе, Београд годишње „порасте“ за око 2000 људи, односно – 2000 нових потенцијалних загађивача.

Ово су подаци који су Агенцији достављени од стране санитарних депонија, којих у Србији има дванаест. С обзиром на то да дивљих депонија у нашој земљи има на хиљаде, из Агенције сумњају да је стварна количина произведеног отпада, нажалост, много већа од званичне. Многобројне београдске депоније ту сумњу потврђују, а једну од њих само Сава одваја од Београда на води.

„Катастрофа. Највише се баца грађевински отпад. Комшије почисте, у току ноћи неко дође и поново истовари и готово“, каже Драган Јелисијевић, пензионер који своја јутра започиње шетњом новобеоградским кејом. У последње време, ипак, ређе. Како каже, делом због година, делом због смрада који понекад долази из правца Бродарске.

Више смећа, мање новца

Логички посматрано, ако А условљава Б, а Б условљава Ц, требало би да А условљава Ц. Преведено у нашу терминологију: А = више смећа, Б = више камиона, контејнера и људи који ће то смеће прикупљати, Ц = више новца.

Дакле, уколико се повећава количина смећа, сасвим је логично претпоставити да се самим тим повећава и опрема и људство како би се вишак смећа санирао, за шта је, самим тим, потребно више новца.

Логично – да, истинито – не.

У Србији је за управљање отпадом 2019. године издвојено око 26 милиона динара. Упркос томе што је количина произведеног смећа у константном и стабилном расту, 2020. године је за овај проблем издвојено око 2 милиона динара мање, говоре подаци Стратегије управљања отпадом. Коментар на ову чињеницу, поново, нисмо добили.

Црна тачка Београда

У улици Вука Врчевића, недалеко од Панчевачког моста, налази се „велика сестра“ дивље депоније у Баба Вишњиној. Када кажемо „велика“, мислимо то у дословном смислу, јер се на једној од највећих дивљих депонија у Београду, како кажу из ЈКП „Градска чистоћа“, налази око 5.000 кубних метара смећа.

Ово смеће је неуништиво. На око четири километра од центра главног града налази се грађевински шут, стари намештај, стари аутомобили, купатилске каде и још гомила очекиваних, али и неочекиваних ствари (делови надгробних споменика) које граде планине смећа које се, колико год се чистиле, поново стварају.

„Како се једна депонија испод Панчевачког моста очисти, појави се нова. Једино решење овог проблема је увођење камера, јер чим оде комунална полиција стижу камиони који доносе шут и остали отпад“, рекао је Зоран Јанковић, активиста организације „Еко Панчевачки рит“.

Вероватно зато што су, у сат времена којих смо провели на депонији, два мистериозна камиона дошла, истоварила нову туру смећа, и отишла у непознатом правцу. Из „Градске чистоће“ кажу да није њихова надлежност да то очисте, односно, да би то урадили – потребно је да град плати.

„Уклањање нелегалних сметлишта није наша редовна активност, већ ванредно ангажовање предузећа. Немамо правни механизам да спречимо формирање дивљих депонија, али зато константно апелујемо на Београђане, правна лица и предузетнике, да их не формирају”, говорио је директор ЈКП „Градска чистоћа“ Марко Попадић у интервјуу за „Блиц“ 2021. године.

Бачено смеће нам стиже на наплату

Организација „Еко Панчевачки рит“ је почетком ове године покушала да очисти једну од депонија, када је наишла на неколико сивих канистера на којима пише упозорење да се ради о течној супстанци која је опасна по људе и животну средину.  Обавештење је постављено са добрим разлогом, јер ови предмети садрже многе токсичне метале попут: кадмијума, кобалта, никла, живе или олова, сматра др Константин Илијевић са Хемијског факултета Универзитета у Београду.

„Растворене загађујуће супстанце контаминирају околно земљиште или путују дубље, све до резервоара са подземном водом или до површинских извора воде. Овим путевима загађење за које смо мислили да је закопано дубоко и далеко од нас поново долази у контакт са људима путем воде која се користи за наводњавање, рекреацију или риболов. Додатна отежавајућа околност произилази из чињенице да ће климатске промене у будућности значајно повећати учесталост дана са великим количинама падавина, а које су у стању да продру у дубље слојеве депонија и транспортују ослобођене токсичне супстанце“, рекао је он.

Поред ризика од контаминације земљишта, поготово лети, постоји бојазан од пожара на дивљим депонијама. Међутим, пракса показује да и санитарне депоније болују од овог проблема. А једна  таква је смештена тик до главног града Србије.

Депонија са радним стажом од пола века

На депонију „Винча“, која се налази надомак Београда, дневно пристиже и по 1.500 тона смећа. Простире на око 70 хектара, и отпад се на тој локацији одлаже од 1977. године.

Ово је једина санитарна депонија у близини Београда, града са готово двомилионским бројем становника. Скоро пола века служи сврси, али 70 хектара земљишта није довољно да количину смећа коју свакодневно производе грађани из престонице, те депонија представља озбиљан ризик за здравље околног становништва.

„Највише нам смета загађеност ваздуха због пожара са депоније. Прошле године је град био доста замагљен од дима, тешко се дисало. Ниси могао да спаваш ни дању ни ноћу. Било је ужасно“, жали се Слађана Белајев, суграђанка из Калуђерице.

Услед вишедеценијског таложења лако запаљивих материја, на више места под ђубретом, тиња ватра и ствара се отровни гас, тако да винчанској депонији нису страни пожари. Један такав избио је у августу 2021. године, када су отровна испарења и дим, ношени ветром, обавили главни град Србије.

Зато је ове године у једној од највећих депонија на Балкану отворена спалионица смећа, чији је задатак да спаљивањем отпада производи енергију. Ипак, ради се о пробној производњи која би требало да траје до јуна, нагласили су из компаније „Бео чиста енергија“, задужене за управљање депонијом.

Постоји кључна разлика између горепоменутих дивљих депонија и оне у Винчи. Новац. Фирме које грађевински шут бацају на депонију на Новом Београду под окриљем ноћи не раде то због тога што им је мрско да се возе 14 километара до Винче, већ због тога што се бацање отпада у Винчи наплаћује од 200 до 500 динара по тури, док је на дивљој депонији је све бесплатно.

Нема довољно Руса, колико има отпада

Тако је главни град Србије из године у годину затрпан смећем. Смећем које се, ако се и очисти, поново враћа. Недовољно финансирање, мала заинтересованост грађана за животну средину, неадекватне и закаснеле реакције градских власти и „Градске чистоће“ као и недоследна примена Закона за заштиту животне средине – све су то фактори који утичу на то да Београд из године у годину постаје све прљавији. Ипак, можда је главни разлог, једноставно, чињеница да производимо све више смећа. С обзиром на то да је величина депоније у Винчи ограничена, решења која се намећу јесу изградња нове депоније или проширење старе. Но, те солуције нису могуће на дуже стазе, јер би нас врло убрзо задесио исти проблем.

Дугорочно решење лежи у мењању свести људи и већој заинтересованости за очување животне средине, рекла је напослетку Данијела Додић, самостална саветница у Министарству за заштиту животне средине. Рециклажа, која је у развијеним европским земљама један од начина за борбу против отпада, код нас, још увек, није у моди.

Када је Србија 2012. године званично постала кандидат за приступање Европској унији, један од услова био је усклађивање српске еколошке политике са европском. Поглавље 27, које се односи на очување околине, још увек није затворено.

А за то време, не помаже ни суботњик. Русе из Баба Вишњине поново чека чишћење.