Да ли су изједначене дипломе приватних и државних факултета?
Све је чешћа мисао да универзитете не треба делити на приватне или државне, него на добре или лоше. Присталице приватних факултета се воде мишљу да је битније знање и умеће, а не пука диплома. Питамо се по ком критеријуму се оцењује да они сигурно по завршетку студија поседују „знање“, а да они који заврше државни факултет имају само „диплому“. Да ли је тачно преовлађујуће мишљење – платио сам, хоћу диплому и став да је на приватним факултетима легализована куповина диплома? Да ли су формално изједначене дипломе приватних и државних факултета или то можда ипак није тако?
Приватна или државна диплома, која је боља? Стално се води полемика на ову тему, где се често сукобљавају мишљења студената приватних и државних факултета. Налазећи једни другима мане, ористалице приватних факултета полазе од тога да професори на њиховом факултету много више мотивишу студенте, посвећују пажњу, имају савременије програме и сигурне одласке у иностранство. За државне факултете важе супротни ставови да тамо нема никаквог реда, да је све неорганизовано и да се не поштују права студената. Затим да им се не посвећује довољна пажња, да им диплома осим у Србији нигде не вреди и да немају сигурно запослењ. Међутим, ово су углавном ставови студената који су некада студирали на државном факултету и онда „зато што их професори мрзе“ прешли на приватне факултете и „препородили се“. Делује да је најлакше кривити другог за свој неуспех.
Наравно да и државни факултети имају неке своје недостатке али оно што је сигурно је да факултет није обавезан и самим тим веће залагање самих студената. Професор може да подели са студентима своје знање, али је на сваком студенту посебно колико ће од тога „узети“ – „Ко хоће нађе начин, ко неће нађе оправдање.“ Значај добијања дипломе је у томе да она мора да се заслужи, и то – знањем.
Оно што је неминовно је да се приватни факултет оснива са намером да оствари профит и увећа богатство. Основна његова сврха је дакле профит, који припада власнику. Насупрот томе држава оснива и финансира факултет који треба да се базира на квалитету и повећању образовања и културе њиних грађана. Што се тиче студената, државне факултете уписују кандидати који су у просеку били бољи ђаци. То је предност која не може да се надокнади ни већом посвећеношћу професора, ни радом у мањим групама, савременијим програмима и опремом, а ни обећаном праксом у иностаранству. Студирали ми на приватном или државном универзитету, једино што је сигурно и што нам нико не може узети је знање. Све што смо током студирања улагали у себе и што смо на крају научили, се мора исплатити, а да ли то знање желимо да добијемо на приватном или државном факултету је ипак лична одлука свакога од нас.
Последњи радови
Интервју недеље3. јула 2014.НОВИНАР ТРЕБА ДА БУДЕ БУНТОВНИК
Студентски радови3. јула 2014.ЗНАЊЕ ИЛИ ДИПЛОМА
Интервју недеље3. јула 2014.ПРАВЕ СТВАРИ СУ ЈЕДНОСТАВНЕ
Интервју недеље13. фебруара 2014.У хаосу тражиш своје место