Студентски радови

ЗНАЊЕ ИЛИ ДИПЛОМА

3. јула 2014.
Јована Антић

Да ли су изједначене дипломе приватних и државних факултета?

 

Све је чешћа мисао да универзитете не треба делити на приватне или државне, него на добре или лоше. Присталице приватних факултета се воде мишљу да је битније знање и умеће, а не пука диплома. Питамо се по ком критеријуму се оцењује да они сигурно по завршетку студија поседују „знање“, а да они који заврше државни факултет имају само „диплому“. Да ли је тачно преовлађујуће мишљење – платио сам, хоћу диплому и став да је на приватним факултетима легализована куповина диплома? Да ли су формално изједначене дипломе приватних и државних факултета или то можда ипак није тако?

Приватна или државна диплома, која је боља? Стално се води полемика на ову тему, где се често сукобљавају мишљења студената приватних и државних факултета. Налазећи једни другима мане, ористалице приватних факултета полазе од тога да професори на њиховом факултету много више мотивишу студенте, посвећују пажњу, имају савременије програме и сигурне одласке у иностранство. За државне факултете важе супротни ставови да тамо нема никаквог реда, да је све неорганизовано и да се не поштују права студената. Затим да им се не посвећује довољна пажња, да им диплома осим у Србији нигде не вреди и да немају сигурно запослењ. Међутим, ово су углавном ставови студената који су некада студирали на државном факултету и онда „зато што их професори мрзе“ прешли на приватне факултете и „препородили се“. Делује да је најлакше кривити другог за свој неуспех.

Наравно да и државни факултети имају неке своје недостатке али оно што је сигурно је да факултет није обавезан и самим тим веће залагање самих студената. Професор може да подели са студентима своје знање, али је на сваком студенту посебно колико ће од тога „узети“ – „Ко хоће нађе начин, ко неће нађе оправдање.“ Значај добијања дипломе је у томе да она мора да се заслужи, и то – знањем.

Оно што је неминовно је да се приватни факултет оснива са намером да оствари профит и увећа богатство. Основна његова сврха је дакле профит, који припада власнику. Насупрот томе држава оснива и финансира факултет који треба да се базира на квалитету и повећању образовања и културе њиних грађана. Што се тиче студената, државне факултете уписују кандидати који су у просеку били бољи ђаци. То је предност која не може да се надокнади ни већом посвећеношћу професора, ни радом у мањим групама, савременијим програмима и опремом, а ни обећаном праксом у иностаранству. Студирали ми на приватном или државном универзитету, једино што је сигурно и што нам нико не може узети је знање. Све што смо током студирања улагали у себе и што смо на крају научили, се мора исплатити, а да ли то знање желимо да добијемо на приватном или државном факултету је ипак лична одлука свакога од нас.