Студентски радови

Животиње ме никад нису разочарале

18. септембар 2014.
Jelena Petrović

Вук Бојовић

Човек који је скоро три деценије симбол Београдског зоо-врта, човек који се свакодневно дружио са 2.500 животиња и шеф животињског царства, Вук Бојовић преминуо је у 74. години у Београду.

Београдски зоо-врт је саопштио да „врт добре наде остао без човека који му је 28 година давао и доброту и наду“.

Бојовићеве колеге кажу да је његов животни пут познат грађанима Београда, посетиоцима зоолошког врта из свих крајева Србије и света, као и целокупној јавности и да је пре скоро три деценије „један вајар, рођен у лепотама Жабља, љубав према уметности допунио љубављу према животињском свету и архитектури“.

Бојовић је рођен је у Пљевљима у Црној Гори, 1940. године, а са двадесест година упутио се у Београд.

Дипломирао је и магистрирао вајарски одсек Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду. Деценијама је радио као слободни ликовни уметник, аутор је око 30 бисти, међу којима и неколико народних хероја.

Пре него што је „загосподарио“ животињским царством, Бојовић је био и професор у основним и у средњим школама, а у Вишој трговачкој школи у Београду био је професор, а потом и директор.

bojovic i papagajСа животињама у Београду „друговао“ је од 1986. године, а у једном од многобројних интервјуа изјавио је да је развој Зоолошког врта текао полако, јер никада није било много пара, и да се радило мало по мало тако да се ни он не сећа како је изгледао када је почео.

Бојовићу је 2011. године уручен сертификат о стандарду ИСО 9001, као доказ квалитета рада београдског зоо-врта, који има мало која установа тог типа у свету.

Ниједну прилику није пропуштао да искаже своју неизмерну љубав према животињама – „животиње ме никад нису разочарале. Оне на добро узвраћају добротом. У то сам се уверио милион пута. Уосталом и Сенека је рекао- „што више упознајем људе, све више волим животиње“.

Бојовићу су животиње биле и више од хобија, оне су за њега биле живот, биле су му најбољи пријатељи и неизмерна инспирација. Објавио је књиге „Приче из зоо-врта“(1995), “Приче из зоо-врта 1“ (2005), „Приче из зоо-врта 2“ (2007) и „Београдски зоолошки врт“ (2010). Коаутор је књиге “Кроз Београдски зоолошки врт“ (2005).

„Мој хоби је читање књига о животињама у којима сазнајем пуно о природи и свету око нас. Свакако ме испуњава и стварање мозаика на тему животиња, којима је опточен наш Врт, а који стварају студенти Академије у сарадњи са својим професорима. Волим да пренесем своја искуства студентима, и увек сам расположен за своју највернију публику, а то су деца”, рекао је Бојовић.

Vuk BojovicАутор је и великог броја новинских текстова о животињама и њиховим навикама.

Учествовао је у бројним радијским и телевизијским емисијама. Био је водитељ ноћног програма Радија С (1995–1996), као и аутор и водитељ емисија Арт телевизије– „Арт зоологија” (1996–1999, 164 емисије) и “Арт боемија” (од 1999. године, више од 700 емисија).

У сваком кутку Београдског зоо-врта видљиви су  Бојовићеви тргови, а једном приликом је рекао како жели да на свом радном месту заувек остане.

„Моја омиљена животња био је шимпанза Сами. Био је прек и диваљ. Али, истовремено, и прави господин мајмун. Бежао је из врта и ја сам га враћао. А шимпанза је опаснији од тигра. Кад сам га, на Студентском тргу, спасао од милиционера с пушкама, ушао је у кола и сео иза мене. Једном руком сам возио, а другом га хранио салатом. Милиционерима сам рекао да пуцају само ако виде да ме дави… Кад је умро сахранио сам га у Зоолошком врту, а ту почива и мој пас Лаки. Волео бих, кад умрем, да ту сахране моје срце. Тада бих почивао срећан…“,пожелео је једном приликом највећи пријатељ животиња.