Вести из несвести

УЛИЧНА УМЕТНОСТ

17. јун 2014.
Деа Алексић

Када се током мајских поплава на београдским улицама појавио гломазни графит „Пошаљи смс на број 1003“, јавност је била одушевљена оригиналношћу алтернативних уметника да на креативан начин пошаљу позив за помоћ свету. Често оспоравана и оптуживана да се граничи са вандализмом, оваква врста уметности је ипак опстајала деценијама као својеврстан део урбане културе младих.

У Београду су две најзначајније институције уметности Музеј савремене уметности и Народни музеј. Street art је настао као јака против тежа у  продукцији градских уметника и одраз потребе људи да се уметност учини видљивом и поврати у свакодневни живот грађана. Улична уметност игра огромну улогу у преношењу порука везаних за стање у друштву, политици и култури. Теме су разноврсне и најчешће критички настројене уз сатиричне покушаје исмевања друштва кроз исказивање личног става. Свака слика прича своју причу, директно комуницирајући са посматрачем, те даје изванредан увид у сам пулс и вибрације града. Циљ сваког уметника који озбиљно приступа свом раду јесте да пролазнике натера да застану и размисле колико та исписана порука утиче на њихов живот.

Како је све почело?

Крајем деведесетих и почетком двехиљадитих година у Београду су се појавили насумични уметници који су најчешће осликавали графите или мурале на локацијама широм града. Својим уметничким делима украшавали су старе и оронуле зграде, напуштене улазе, уличне стубове, асфалт… Понекад се дешавало да нова слика осване и на фасадама зграда државних институција. Њихови почеци нису били нимало лаки јер су често наилазили на неразумевање околине и градских власти. Њихов рад је био обавијен неким велом илегале док су током ноћи исцртавали графите по зидовима блока 45. Првом правом графити екипом у Београду сматрају се AGC коју су чинили Viet, Jens, Sane и Vandal окупљени због интересовања према брејкденсу и скејтбордингу.

Цртачки сленг

Из те мистериозности која је обележила почетке овог уметничког правца изродио се један читав систем термина и израза који у свакодневној комуникацији употребљавају људи из овог света. Black book (црна књига) је портфолио цртача графита. Садржи углавном скице а понекад и завршена дела. Чува се од полиције јер се може употребити као доказ на суду, уколико је графит исцртан на недозвољеном месту. Постоји извесна градација и у стилу, форми и изгледу графита. Наиме, постоје 3 врсте. Најједноставнији је TAG који представља стилизовани потпис. Затим, BOMBA графит у две боје који се најчешће ради брзо и на забрањеним местима. На крају, врхунски уметнични графит носи назив PIECE (скраћено од masterpiece = уметничко дело) и садржи прелазе боја, ефекте и слике. Неки од најпознатијих стилова су Wild (дивљи), Old school (стара школа), Anti…

Афирмација

Техника која се најчешће употребљава је техника писања спрејем. У последњих 5, 6 година све је присутнија стенсил техника и техника осликавања шаблонима уз употребу стикера, а уметници који се њима служе почели су да добијају све већи публицитет. То је укључивало представљање радова на изложбама, држање радионица, промоције књига чија је тематика ова врста уметности и учешће на међународним изложбама (Берлин – јун 2012. године и Београд – новембар 2012.године). Најозбиљније званично укључивање уличних уметника у живот града било је њихово ангажовање у склопу БЕЛЕФ-а 2009. године и МИКСЕР фестивала од 2012. године. Током БЕЛЕФ-а, познати италијански уметници Блу и Берути, као и украјински уметник Варас, осликали су 3 зграде у центру града. Најпознатији мурал је на згради у Поп Лукиној улици која гледа на Бранков мост, који је урадио Блу. Традиција МИКСЕР фестивала је постала да улични уметници осликавају врата и зидове по руинираној градској четврти Савамала, стварајући тако сваког јуна у години један разнобојни, живахни свет у срцу београдских облакодера.

Атракција

Поред Савамале, која постаје култно место београдских уличних уметника, посебно инересантан и симпатичан кутак налази се на углу улица Симина и Капетан Мишина. Духовита група  уличних уметника који себе зову „Илегални посластичари“ досетила се да у удубљењу на овом ћошку постави таблу са именом чувеног сликара Салвадора Далија. То је врло брзо привукло велику пажњу јавности, те су градске власти одлучиле да га и званично преименују у Ћошак Салвадора Далија.

Данас, као најистакнутији уметници овог жанра помињу се: TKV, Lortek, Streetdog, EmaEmaEma, AIR, Sila, Fat Kid Beny, Weedzor… Њихова дела красе београдске улице, а препознаћете их по личном потпису поред слике. Више није реткост да грађани, када виде уметнике који осликавају по дану, поздрављају и дају похвале или сугестије. Једно је сигурно – street art је на велика врата изашао из илегале и незадрживо јури ка мејнстриму.