Због неефикасног санкционисања путника који не плаћају своју карту, њихов број се повећава
,,Добар дан, контрола карата, молим Вас, Вашу карту.“
,,Немам.“
,,Да ли имате нешто од докумената код себе?“
,,Па да ми пишете казну? Немам!“
,,Онда морате да напустите возило.“
,,А ако нећу?“
,,Мајсторе, зауставите возило и не полазите док господин не изађе…“
Ово је свакодневна сцена у возилима која саобраћају улицама Београда. Прошло је годину дана од увођења БУС ПЛУС система за наплату карата, а готово се ништа није побољшало. По мишљењу многих, стање је чак и горе него раније. Да ли је крива власт, или економски стандард, или сама људска свест, тек овај систем не функционише онако како је то замишљено.
Иако су у први план избиле контроверзе око тендера, набавке апарата, БУС ПЛУС је, после пробног периода од неколико месеци, званично почео да функионише 1. фебруара 2012. године. Папирне карте за једну вожњу замениле су картонске и пластичне картице које су могле да се допуњују, а бивше повластице су место уступиле персонализованим картицама. Уместо кондуктера у возила ГСП почеле су да улазе групице од двоје-троје људи у тегет кабаницама, са електронским валидаторима.
После зимског периода у коме је чак и по оцени путника било мало контролора, у последњих месец дана може се стећи утисак да их има на свакој станици. Иако их је у великом броју, ако мало боље сагледамо ситуацију, све мање путника након уласка у возило чекира своју карту. На њихову руку иде и у суштини слабо санкционисање неплатиша. Да је све већи број људи који се шверцују сведоче и продавци на киосцима, код којих се могу купити неперсонализоване, односно допунити персонализоване карте.
,,У односу на прошлу годину, и период када је БУС ПЛУС почео са радом, данас је све мање људи који уплаћују. Примећује да има све мање персонализованих картица, сви купују ове које могу да допуне, а и тада износи нису велики“, каже Десанка Васојевић, радница на трафици где се може извршити уплата/доплата картица.
ИГРА БРОЈКАМА
Цена карте за једну вожњу, након најновијег повећања цена, износи 72 динара. Постоје неперсонализоване картице од 40 и 250 динара (на скупљим може да се уплати већи број вожњи). За сваку картицу коју купујете плaћате цену картице, плус број вожњи које планирате да уплатите. Што се тиче персонализованих картица, има их више врста. Студенти, средњошколци, избеглице и особе са инвалидитетом на месечном нивоу могу да издвоје 1100 динара. Месечна карта за стране држављане и запослена лица је три пута скупља (тачније, 3216 динара).
Уколико до уласка контроле нисте откуцали карту, настаје проблем. Након последње иновације овог система, приликом чекирања контролора у возило, аутомати се блокирају и док се контролор не одјави, ви не можете да чекирате карту. Када се нађете у непријатној ситуацији да вам контролор тражи доплатну карту, на лицу места морате издвојити 1500 динара, а уколико у периоду од седам дана не измирите ту обавезу, износ се дуплира. Путницима свакако није свеједно када почетком месеца почну да рачунају и виде колики износ морају да издвоје само за превоз, стога и не чуди зашто покушавају да баш у том сектору уштеде.
,,Имам два студента у кући и увек ми преседне разговор који водимо о парама. Када дођу рате за две школарине, па рата за кредит, последње на шта мислимо је куповина карата. Немамо оне персонализоване, већ делимо обичне и користимо кад нам је баш потребно. Али, када је држава оваква и када узимају са свих страна, не морамо све да плаћамо! Да је ситуација нормална не бисмо се бунили, али након свега немам да дајем и за превоз“, даје своје виђење педесттрогодишња Марина Митровић.
Са повећањем контролора, повела се и прича о њиховим надлежностима. У правилнику о тарифном систему у јавном линијском превозу на територији Града Београда, у члановима 21. 22. и 23. прописан је процес обављања контроле.
|
Tрудимо се да у свако возило у које уђемо прегледамо сваког путника, издамо казне онима који не носе картице и евентуално замолимо да напусте возило уколико кажу да немају лична документа. Не смемо да их претресамо, то није наша надлежност. Немогуће је имати пратњу комуналне полиције приликом сваке контроле јер би се правила још већа гужва.“ , каже Јован Перић, један од контролора.
Иако многи контролори мисле да би пратња Комуналне полиције била добро решење за ,,шверцере“, истина је другачија. Овлашћења Комуналне полиције не дозвољавају да припадник полиције тражи лична документа путницима.
ПРОБЛЕМАТИЗОВАЊЕ ПРОБЛЕМА
Већ неко време се у Београду одржавају митинзи, састанци и петиције, које се залажу за укидање БУС ПЛУС-а и бесплатни јавни превоз. Као пример да је бесплатни јавни превоз могућ, најчешће узимају Талин, где је потребно само извадити ,,зелену карту“, потврду да сте становник Талина. По проценама, једна естонска продица ће након оваквог уступка моћи да годишње уштеди и до 600 евра. Поред тога, друштвене мреже су пуне захтева да се БУС ПЛУС бојкотује због наводних пљачки и злоупотреба. Такође, многа лоша искуства су охрабрила путнике да се возе без карата.
|
Просечан пут једног путника траје око пола сата, било да иде на посао, на факултет или у куповину. Ако рачунамо да за то промени најмање 2 превоза, путовање га кошта 144 динара. Двадесетак пута месечно, то је већ велика цифра.
У овом случају иста медаља има више од две стране. Ако почнемо од самих путника, мишљења се у неким сегментима поклапају, а у неким не. Поједини криве погрешно управљање државом и њима је овај систем само параван за крађу и овако сиромашне земље. Истичу да се одређеним средствима и нелегалним начинима намерно повећава цена такси превоза као једине алтернативе јавном превозу. Милутин Карић, комерцијалиста, није крио незадовољство због тога: ,,Користе ГСП како би нам искамчили и последњу пару! Зато и безобразно регулишу и поскупљују једину алтернативу – такси превоз! Како да се возимо таксијем када је толико скуп? Крше нам слободу избора да се возиме чиме хоћемо и за колико пара хоћемо. У другим градовима који такође имају Градски превоз такси услуге су невероватно јефтине.
ИСПУЊЕНА ОБЕЋАЊА?
Појаву БУС ПЛУС-а су пратила и разноразна обећања његових челника. Обећања о GPS систему су испуњена, као и о могућности да се у сваком тренутку слањем поруке може добити информација о томе за колико времена долазе возила на одређену станицу. Највећи акценат је стављен на подизање нивоа безбедности и степена сигурности путника. Изгледа да су ту по оценам путника и највише заказали.
,,Ово је срамота чиме се ми возимо, аутобуси су катастрофа. На све стране рупе, када је киша – прокишњава, када је хладно аутобус не може да се угреје, када је превруће нема климе. Возимо се аутобусима старим и до 30 година, често јако неисправним, тако да страхујем најпре за безбедност унучића које водим у школу, а касније и за своју!“, речи су пензионерке Мирјане Мијаиловић.
Велики број путника наводи дрскост и непрофесионалност возача, као и преоптерећеност на одређеним линијама
,,Ево, овде већ више од 25 минута чекам педесетицу. Сада ће доћи, препуњена, а ми пензионери нећемо моћи да се угурамо, него ћемо морати да чекамо следећу, која ће доћи ко зна кад“,каже Предраг Бранковић, пензионер.
Међутим, има и оних који сматрају да се ствари мењају набоље, попут Јасмине Радовановић, која се бави трговином: ,,Превоз у главном граду никад није био добар, али у последње време иде ка бољем. Сваког дана уплаћујем БУС ПЛУС и себи и својој деци, мислим да то треба сви да радимо. Ако желимо да напредујемо као град и земља мораћемо да се навикнемо на овакве ствари и да их поштујемо. Тако изгледа цивилизована држава.“
Јована Петровић, која као БУС ПЛУС контролор ради преко омладинске задруге, каже да се сусреће са разним тешкоћама приликом обављања посла, као и о ,,пропустима“ које прави: ,,Било је много непријатних ситуација, мени је нарочито проблем јер сам женско. Вербални сукоби, вређање од стране путника и сличне ствари… Десило ми се пар пута да сам морала да прескочим групицу путника јер су ми буквално претили. Са друге стране постоје путници којима се по физичком изгледу(роми, бескућници) види да немају ни да једу, а не за нешто више. Њима једноставно не могу да тражим карту, није људски.
Ступили смо у котакт и са ПР службом БУС ПЛУС-а, и на наше питање да ли поседују процентуалне податке о томе да ли се број платиша повећао или смањио у односу на прошлу годину одговорили су позитивно, и да ће нам статистику доставити. До данас, те податке нису послали.
Истраживање аутора за потребе чланка:
Сваки други путник млађи од 25 година плаћа БУС ПЛУС карту и откуцава је у градском превозу. Обично су то студенти који су по истраживању најредовније ,,платише“. Тешка финансијска ситуација у земљи и велика незапосленост довела је до тога да највише људи који не плаћају јавни превоз припадају групи запослених. Према речима запослених на продајним местима, њихов број не прелази 5%. Осим тога, рад на терену показао је да у просеку сваки трећи путник(старост небитна) напушта возило када уђу контролори БУС ПЛУС-а. Примедбе Београђана су бројне, а најчешће се односе на дрскост контролора, скуп превоз и катастрофалне услове у којима се одвија градски саобраћај.
