Студентски радови

Шта ђаци желе од школе?

8. август 2013.
Марија Милинковић

,,Када знам да имам двочас српског остајем будан и до 4 ујутру. Шта има везе, ионако се наспавам током досадног предавања коме нема краја. Професорка види да дремамо или слушамо музику, али се ни не жали. Прича онима у првој клупи, око осталих се ни не труди”, говори један од ученика Гимназије ,,Свети Сава”.

Реалност свакодневице ученика основних и средњих школа који на поједине часове долазе само зато што морају. Да се они питају одређени професори не би их ни видели, у чему је проблем?  ,,Професорка географије из средње школе сваки час је претварала и у час ликовног, јер је од нас тражила да бојимо свеску, лепимо, цртамо мапе и самим тим свако од нас је са уживањем долазио на њене часове. Такође, ми је у лепом сећању остала и професорка српског језика, која је по мом мишљењу, требало да буде позоришна глумица. Свако дело које смо читали и сваку песму  коју смо анализирали успела је да оживи. Тражила је од нас да учествујемо у дебатама, а активност је награђивала добрим оценама које су понекад важиле уместо контролних задатака. Имала сам одличан успех у основној и у средњој школи, али мислим да би тај успех био још потпунији да сам имала више оваквих професора који предају и срцем и душом”, објашњава Тијана Јовић, сада студенткиња завршне године Филолошког факултета.

Група деце и младих направила је извештај о остваривању права детета у Републици Србији који показује до сада ретко разматран угао саме деце о важним проблемима током одрастања. Испитаници су били искључиво ђаци, чиме је сам резултат веродостојнији, али и у појединим сферама другачији од очекиваног. Укупно је испитано 1358 ученика из 10 градова широм земље. Чак 70,8%  испитаника се сложило са тврдњом у анонимном упитнику ,,Задовољава ме квалитет знања који стичем у школи”. Позитиван одговор уз тврдњу ,,У школи је сваком ученику пружена прилика да напредује до својих крајњих граница могућности” дало је 60,3 % испитаника, док је мањи број ђака (48,7 %) сагласан са тиме да ,,Наставници на часовима обрађују градиво на начин који мотивише и подстиче ученике да се укључе у рад”. Такође је уочен податак да са годинама значајно опада и ниво задовољства код ученика. Противречност одговора ученика да су задовољни знањем, али не и пруженом мотивацијом указује на значајан проблем система образовања. Систем вредности утиче на саму децу, те се образовање и не ставља на листу приоритета, па се тиме не показује жеља за стицањем знања које често или нема или се скрива од вршњака. Прелазак из основне у средњу школу младима пружа бројнији увид у методе наставе и могућности самог професора да пренесе знање, што је један од разлога смањивања задовољства квалитетом предавања којима присуствују из својих школских клупа.

,,Ученици и ученице се најчешће жале на класичан начин предавања, односно када професори  причају, а ученици записују, јер сматрају да није довољно подстицајан. Већину мотивише спознаја да постоји могућност упознавања нових људи, стицања нових пријатеља, нових знања, искустава, вештина, а све то кроз реализацију пројеката, активности, учешћа на различитим конференцијама, семинарима и дружењима у земљи и иностранству. За неке је наведена мотивација заправо демотивација у неком смислу, јер сматрају да је то све само губљење времена и нешто што уопште њима није занимљиво”, истичу из Уније Средњошколаца Србије (УНСС).

Унапређење квалитета образовања

Неке од препорука групе деце и младих при Центру за права детета и њихових сарадника јесу едукација наставника на семинарима и евалуација примењених знања у пракси, затим избацивање непотребног и практично неупотребљивог знања, модернизација уџбеника и наставе, укључивање деце у реформу образовања, као и враћање ауторитета наставницима помоћу већег значаја оцена из владања. УНСС је расписала конкурс за финансирање пројеката ученичких парламената  ,,Градиво по нашој мери“ који је имао циљ да подстакне средњошколце да покажу професорима, родитељима, грађанима како изгледа градиво по њиховој мери и које су то методе које би професори требали да користити приликом реализације наставе. Сви професори који су прихватили предложене промене видно су успели да мотивишу више ђака на учење, које им на тај начин више није представљало оптерећење.

,,Ученички парламенти треба да имају своје представнике у Школском одбору, највишем  телу у школи које доноси одлуке. Активним учешћем они могу утицати на доношење одлука које се њих тичу или могу иницирати измене ранијих одлука са којима се не слажу. Ово је велика промена за коју се УНСС изборила и тиме сврстала Србију међу девет земаља Европе у којима средњошколци имају право гласа у Школском одбору”, тврде из Уније Средњошколаца Србије. Пракса ипак показује да само 1/4 деце изјављује да је добро упозната са радом ученичког парламента у својој школи, а 7% каже да код њих ученички парламент или не постоји или је само потврђен на папиру.

Проблеми у образовању јављају се од основне школе, па све до факултета. Деца се не питају за предлоге побољшања предавања, чиме се ускраћује њихово право на партиципацију у обликовању образовања. Осим едукације професора, родитеља и шире јавности о значају учешћа деце, неопходно је и упознати младе са правима које имају и начинима њиховог коришћења. Иако су још увек деца, они су најбољи показатељ образовног система и његових недостатака који се најлакше могу избрисати помоћу својих корисника – самих ђака.

Марија Милинковић