Посао инфлуенсера у двадесетом првом веку

Идеал живота који пласирају ови људи постаје застрашујућ

„Инфлуенце“-што значи утицај. Углавном, добар утицај. Па, ко су ти „инфлуенсери“? Шта су нам донели? Какве су то задатке, читавој епохи младих генерација задали?

Реч инфлуенсер, на коју свако добије инстантни осип једна је од најкоришћенијих појмова у последње две године.И да, постоји српски израз а то је особа од утицаја, али инфлуенсер се некако усталило у нашем језику.
Инфлуенсери су особе које путем својих друштвених мрежа праве властиту платформу. Најчешће категорије су лепота, мода, путовања , али у последње време се све више видја лифестyле категорија, која обједињује све.На свом YоуТубе каналу износе своја искуства са различитим производима. Делећи своја искуства, позитивне и негативне стране неких производа, око себе стварају круг верних пратитеља којима препорука особе с канала пуно значи, а код нас су најпопуларније платформе Инстаграм и YоуТубе.Свој профил показују делећи свој свакодневни з̌ивот који је по нец̌ему другац̌ији и занимљив.

Инфлуенсерска мафија

Послодавци знају да се ради о особама које имају утицај на одређену циљну групу и да уживају у њиховом поверењу и то користе како би усмерили потрошачке навике. Не морају се посебно трудити да дођу до потрошача и циљне групе, већ ангажују ‘инфлуенсера’ са којим добија његове следбенике.

Форбес тако пише да је једна анкета показала да чак 84 посто оглашивача планира барем једну маркетиншку кампању с инфлуенцерима током следећих 12 месеци.

Чак 30 посто потрошача купује неки производ на темељу препоруке инфлуенсера.

У ужурбаном начину живота, модерни потрошачи немају времена да траже мишљење пријатеља и породице, већ их траже онлине.

Неки стручњаци сматрају да се инфлуенсери проституирају јер за мишљење које заступају у својим блоговима, постовима и видеима добијају новац, наводе брендове које користе или облаче,али ретко се ради о производима које су сами купили.

,,Неретко њихове објаве нису означене као реклама, иако би то према законским прописима требало. А како би се прикрила чињеница да се ради о реклами, поједини инфлуенцери се служе лажним тврдњама попут тога да им је тај ‘свети грал’ од производа препоручила пријатељица.
Брендови користе сиво тржиште и избегавају плаћање оглашивачког пореза. Своје производе “поклањају” инфлуенсерима, а инфлуенцери их вешто рекламирају.“ , изјавио је Милош Новитовић, ИТ стручњак и модератор пројеката “ Буди културан“.

„Трудимо се да пружимо добар утицај младима“

,,Наш посао је изузетно тежак и доста више времена, труда, напора и нервирања је у том готовом производу, него што сам гледалац и може да замисли. Наравно да нећемо приказивати ружне и непожељне моменте, када у послу има проблема и непријатних ситауација, али то заиста не значи да их нема. Напротив, доста их је. У овом послу, у ком константно мораш да удовољаваш људима, водиш рачуна о утицају који пружаш, о сваком кораку који приказујеш јавно, велики притисак је присутан у глави. Доста људи дебатује о томе да ми живимо савршене животе, и не приказујемо све те мање лепе тренутке. Истина је,не приказујемо их, али то заиста не значи да их немамо. Одвајање приватног живота од пословног, у овом случају јако је тешко, али мора да постоји.

Бити инфлуенсер не значи само фотографисати се у доброј одећи, и окачити је на одређену друштвену мрежу. Трудимо се да пружимо добар утицај младима, да их подстакнемо да раде, да буду креативни и иновативни. У данашње време, када је интернет свуда, и широко доступан, свако на одређени начин може да изрази себе. Водим рачуна да не радим ствари које остављају било какав лош утисак на младе људе, не снимам конзумирање алкохола, стриктно не користим телефон када возим, и избегавам да узимам цигаре. То су ипак ствари од којих би младе, у данашње време, требало одвратити.“ , изјавила је млада инфлуенцерка Тамара Живота

“Инфлуенцирање је процес навођења особа да размис̌љају, реагују или верују онако како ми то з̌елимо.”

,,Бити инфлуенсер није само питање славе, него поштивања људи који те прате јер без њих не бисмо били то што смо сад. Ако имате пуно пратитеља имате моћ, велику моћ и морате бити одговорни према њима. Волим објављивати „ружну истину“ јер је важно да пружите и добар садржај. За мене је инфлуенсер неко ко може људе научити нечим важним или скренути поглед на важне теме.Имам 17 година и желим бити тинејџер, али сам свесна да сам јавна особа. Као инфлуенсер немам јавни и приватни део и зато морам да будем опрезна шта објављујем. За разлику од мојих пријатеља који нису инфлуенцери, ја сам на неки начин њихов узор и зато сам повукла црту. Инфлуенсирање је обострана добробит.“ , изјавила је јутјуберка,Лена Станковић.

Знају ли „инфлуенсери“ да су се поиграли са читавом планетом млађих генерација?

Какав је то утицај који се несрећно назива добрим.Да док дају своје бахате примере живота, младе девојчице схватају да морају на какав год начин доћи до истог?

Да ли је лако објаснити младој публици која прати све те звезде, да њихов живот није реалан и да мама и тата морају да подигну кредите, не оду на одмор , а и мало раде у трећој смени да би само један проценат тога приуштили?

Данас ћемо мало до Милана, па сутра идемо до мора на два ноћења, а онда нас чека Париз и Хотел од пет звездица, са погледом на Ајфелов торањ. Све то бизнис класом, док су у рукама сатови, смартови, Хермеси , , еври, видик кроз Габанине наочаре и свеже надограђене косе. Не студирамо факултете, не возимо се градским превозом, не радимо осам сати за просечну плату, и ми смо инфлуенсери. Наравно, намучени. Ма докле бре више?!

До када ће нам живот диктирати ове прешколоване „особе од утицаја“, Да ли да се вратимо на гране, међу мајмуне? Шта ћемо, знамо ли? Имамо ли појма чему кличемо, чему се дивимо? Ко су заправо, наши узори? Изјавила је Снежа Рафаиловић , педагог и радник у средњој школи

Иако многима омражени, инфлуенсери су нова генерација јавних особа

Велики број младих људи који се баве инфлуенсингом, има озбиљан проблем. Бивају маргинисани, јер се баве послом који доста људи осудјује.Људи који се баве овим послом, трпе разне облике психицког злостављања.

„Посао инфлуенсера је редовно омаловажаван и безвреднован. То је данас озбиљан проблем „

Свако од нас има неку идеалну слику у себе,или слику себе коју жели да прикаже јавности, и та слика се зове „имиџ“, а производ који се пласира, такодје се зове „имиџ“.

Ако се нешто не уклапа у ту слику о нама, ми то на један изузетно вешт начин прикривамо. Када су јавне личности, и у овом случају инфлуенсери у питању, сасвим је регуларно да своју интиму и стварност онакву каква иза камера заиста јесте, не треба приказивати. Инфлуенсери пажљиво и професионално филтрирају оно сто желе да прикажу јавности. Тема која је изузетно заступљена у психологији, а када је „инфлуенсинг“ у питању, јесте омаловажавање и ниподаштавање посла којим се они баве. Људи су склони да понижавају све оно што не разумеју и што је њима далеко.Када би се заинтересовали за тему, припрему, енергију, улагање и сав напор који је у дату тему уложен, вероватно би било доста висе поштовања. Дакле, све то произилази из незнања, из неке свести да то може свако. Пробајте , па ћете видети да није тако.“ , изјавила је Мирјана Јовановић , неуропсихијатар и специјалиста.

Интернет је донео огромне могућности да видимо све те „невидљиве“ људе, који сада имају прилику да се прикажу. Они пласирају свој “производ” који има одређене “купце”. Тешко је осетити последице свог понашања.Разлог томе је што се у овом случају људи сукобљавају са екраном, и уопште немају идеју и свест о реакцији коју трпи жртва.

„Застрашује ме идеал лепоте који се пласира у медијима „

,,Осећам страх када размишљам о овој теми.”

Као мајка , страхујем за сву децу овог света, а не само за своје. Све је некако отишло предалеко, чини ми се да границе више не постоје. Младе генерације су у озбиљном проблему. Акценат ћу ставити на женски део популације, чији идеали задају нереалне и озбиљне задатке. Бити екстремно мршава , затегнута , блистава, негована најскупљим кремама, док се носи искључиво фирмирана гардероба , а фотографија прави стриктно „Ајфоном“, заиста није лако. Идеале које су од себе направиле све те особе од утицаја, озбиљно су се поиграле са детињством и животом младих. Нивои су подигнути, критеријуми су померени. Хрли се и јури ка новцу, ка престижу , ка слави. Све је усмерено на силиконски изглед и неприродан начин живота.

Сматрам да су генерације и генерације доста осакаћене и оштећене, с обзиром на људе који су доспели у тај свет познатих, пропагирајући свакакве ствари. Једини начин да се из свега тога изађе, и живи нормалан и здрав живот јесте њихово гашење. Гашење друштвених мрежа, канала , профила , претплата, и свега што до истих доводи. То ће довести до привременог мрака, али засијаће оне праве смернице у животу свих тих младих људи.“ , изјавила је Гордана Чантрак, психолог.

У времену када највише слободног времена посвећујемо друштвеним мрежама култура оглашавања је померила своје границе, изманипулисала читавом планетом , И поставила неке сасвим нове критеријуме. Младе генерације су изложене великом проблему, И ова глобална помама за инфлуенсерима блогерима,влогерима И јутјуберима изазива велику промену у људима. Подметнути су идоли који можда И немају довољан основ да то буду, али једноставно свет је померио своје границе. Начин на који би родитељи И генерално људи могли да помогну својој деци, младима или окружењу ,јесте да се смањи И ограничи приступ свему што нам се пласира. Мања изложеност интернету, друштвеним мрежама, телефонима, таблетима, И свему што води до директног контакт са јавном сценом, доста позитивно може да утиче на промене у животу младих. Већа едукативност, одласци у позоришта, биоскопе, читање књига, И друге врсте забаве, одличан су начин да се отклони ова проблематична навика. Зависност од телефона присутна је у све већим количинама, а када се мисли на телефон ту су највећу улогу одиграле друштвене мреже. Осим на младе, утицај се доста проширио И на старије људе, тако да смо масовно окупирани. Мењањем навика, бављење креативним стварима и едукација добар су начин да се читава помама сузбије.

Ђурђа Ђукић

Последњи радови

Сви радови