Студентски радови

Интервју са Марком Шелићем Марчелом

15. мај 2019.
Ђурђа Ђукић

„Мајко Србијо ,обриши сузе, и опрости кости и људске пакости
Свираће теби опет ода радости“

Српски репер, аутор и писац, осврће се на свој пут ка одрастању, почетке, инспирацију, ставове, и целокупно музичко и књижевно стваралаштво.

Београд, 25. март, 2019.

У самом углу кафића „Пиано Лоцо“ на Вождовцу, расположено је махао Марко Шелић, звани Марчело, који је стигао девет минута раније. Машем јер не знам да ли ћу бити препознат. Изгледам доста младје и неозбиљније него што заправо јесам, па онда имам проблем са људима. Или ме гледају чудно, па у силној жељи да сам то заиста ја, се изгубе, или ми приђу и питају ме „Чекај, ти си онај Марчело?“
Да. Ја сам. Не проговоривши ни реч више, почео је да се смеје .Али то није био било какав смех, то је био његов увод у разговор који ће бити опуштен и спонтан,јер он каже да другачије не уме. На столу је стајао тек спремљени еспрессо до пола са млеком, и гланц нови, неотворени примерак књиге „Хигијена несећања“ Малтерего:КЊИГА ДРУГА.
. Дејан Стојиљковић каже да је ово „Слагалица саткана од кошмара и стварности у коју не желимо да поверујемо“. Дајем задатак младима да верују .Морате. И ја сам. Узео је књигу у руке и почео да прича како је књижевност са музиком променила његов живот.

„Глас генерације“

Музиком почиње да се бави 1997. године, мада је остао незапажен до 1999. када са бендом Рајм Енимал почиње да наступа широм Србије. Схвативши да су му речи, стихови и писање највећа страст, уписује Српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, те ускоро започиње и соло каријеру.Његове песме су привукле пажњу Онеје, хип-хоп продуцената и оснивача дискографске куће Басивити.2003. године, публика има прилику да се упозна са његовим делом кроз песме „Сновиђење“ и „Дефиниција“. „ Моји албум Де факто, тада наилази на позитивне коментаре , како од публике тако и од музичких критичара.Моје контроверзне песме оштро су осуђивале тадашње друштво.Прозвали су ме „глас генерације“. Тој чињеници допринела је и моја сарадња са Едом Мајком, Елементалом, Шортијем, и другим музичким именима са простора бивше Југославије , непосредно после рата.Скретао сам пажњу на лошу ситуацију у држави, бруталност полиције, неправду у друштву, и истовремено причао о својим дубоким проблемима и ставовима.“

 

„Шарада- Два’ест први век је, већ можемо све, па и да се вратимо на гране међу мајмуне.“

Наредне године излази из Басивити мјузика и 2005. потписује уговор са дискографском кућом Мултимедија рекордс. „Пази шок“ , његов други студијски албум, у сарадњи са Драгољубом Марковићем, доноси мешавину дзеза, фанка и рока. „Шарада је била мој атак на друштво, поново. На модернизацију. Атак на стилове живота. Лоше системе вредности. Погубљене критеријуме, банализовање, плиткост. У тој песми сам Србији и друштву изговорио све што сам имао.Уз јецање почетак новог дана, где чекају нове маске и нова шарада.“
„У 2010. сам спаковао децу.И сунце.“ А да, то се зове ,албум „Деца и сунце“.

Поводом прослављања десет година рада, Марчело издаје свој четврти студијски албум.Ово је први пут да поред његовог имена, на албуму стоји име и друге групе „Филтер Круа“.
„Моја идеја тада је била потпуни осврт на моје детињство. Пут одрастања и живот какав сам пре свега овога живео. Да, ја- Марко Шелић из Параћина. У пар квадрата, и у правој беди. Али… „Био бих наивчина и да се опет родим. Све време гојим прасад- и опет сам гладан за Божић.“
Уз „Децу и сунце“ дошао је и „Напет шоу“ Марчелов последњи албум и истоимена књига.
Напет Шоу је збирка кратких есеја посвећених расветљавању читавог стваралачког процеса.
„ Једно не иде без другог.“ Казао је Марко.

 

„Лакше ме скалпирати него скапирати, прике, па пишем за свемице себи сличне“

Марчелова заљубљеност у писање почела је још у раном детињству,наставила се кроз студије на Филолошком факултету у Београду, и коначно је кулминирала издвајањем првог романа „Заједно сами“. „ Истраживао сам тада како човек долази до спознаје смисла о животу , на хумористичан, и један врло мрачан начин. Моја визија раја и пакла је спакована у корице те књиге.Иако поприлично млад, већ тада сам био сигуран у једну ствар. Једини начин да дођемо до истине је тај да пронађемо смисао унутар нас самих.“

 

„О људима, псима и мишима.“

Само је пао зрак сунца на Марчела. Требало је да се приводи крају разговор темом о последњој књизи, али онда је спонтано, ненајављен упао говорећи: „Људи су моја инспирација. Живот. Све што ми се догодило. Да нисам живео овакав живот и живео многе људе, не бих направио ништа. Животу дугујем све. „

„Малтерего један и два“ – то сам ЈА!

Књиге су објављене 2012. и 2017. године. У њих је спаковао своју највећу страст. На почетку планирана трилогија, али данас написано у две књиге, ово штиво је Марчелов највећи успех и најдубља истина.
„Није лако када истражујеш људску психу, и начин на који се свако од нас бори са бесом, неправдом, и жељом да стопира насиље путем насиља. Иако је роман мрачан и бави се озбиљним темама, Марчелу је црни хумор неизоставан.Ужива у спајању хумора и несреће на један (не)адекватан начин, а баш тако су и написане многобројне његове песме. Први део бави се последицама које трауме остављају на људе, пријатељством и успоменама, а други део истражује шта је стварност а шта снови које људи начине својом верзијом исте.

„Данас нећу написати ништа“

„Јер писање је пробадање душе оштром оловком, и штрцање себе на папир, па поново и поново.“ Марко је од оних који имају свеску у левом дзепу и увек ће записати реченицу која му се допадне. „Устајем у пола ноћи да бих записао нешто чега се сетим. Читам више ствари у исто време и тада се никоме не јављам на „фон“ јер не могу да се селим са филма на филм. То може да звучи као особењаштво али то је само мој стил живота који захтева неку врсту дисциплине.“ Ово данас је један од његова два неизборена дана за писање, јер је морао да направи такву варијанту на послу, и прекида ме реченицом „Последња три дана сам у редакцији по 12 сати, али генерално, ово ми је време за писање. „
Посто је упад у његов мали свет био баш у тренутку када треба да се инспирише и узме папир и оловку, било је крајње време оставити Марчела да буде оно што јесте.