Наука и уметност

Подземни свет Ташмајдана

4. јануар 2012.
jevricjelena

Да ли сте се икад запитали шта се налазило не месту где станујете, шетате?Ко је све ту живео, како је живео.Једна од великих мистерија, бар за мене јесте Калемегдан, Ташмајдан…пећине, бунари, барутане…каква је њихова историја?

Ево једне приче о Ташмајдану и какве то тајне крије.Покушаћу да вас проведем кроз векове и приче које никада нису испричане. Историја овог дела града је била бурна и помало необична.Од периферије,до центра града.Од места са којег се пуцало у освајачким походима и предворја смрти до места на коме се граде базени,постављају рефлектори…

Ташмајдан је историјски гледано врло значајан,шетајући њиме нигде нисам наишла на обавештења шта се ту некад налазило.Простор испод Таша  и његове пећине су вековима били рудник камена,одакле се набављао материјал за изградњу римског водовода,а касније и за вађење материјала који се користио за производњу барута.За време првог Светског рата ту се крило становништво током бомбардовања.А за време Другог Светског рата овде је било командно место немачког генерала (Фон Лера), за целу југоисточну Европу.

Подземне пролазе користио је и Карађорђе у Првом српском устанку.

Много тога се дешавало и на самој површини Ташмајдана.Наиме,Овде су својевремено биле четири цркве и Батал џамија која никад  није служила својој сврси.До почетка 20.века ту је било једно од највећих варошких гробаља.

Један од јако битних историјских момената  јесте и читање Хтаишерифа  1830.године.Са Ташмајдана је полетео први балон  који је виђен у Београду….

Карађорђева улица носи посебну занимљивост.Преко пута луке у коју су свакодневно упловљавали страни туристи који су путовали Дунавом,налази се више од десет лагума који су грађени за складиштење робе и хране.Ту се налазио и простор који је припадао Милошу Обреновићу,то је био вински подрум.О овоме је својеврсно писао и Бранислав Нушић.Позната је прича о тада званој кафани ,,Седам шваба“ , данашња ,,Видин капија“ , чијем је имену кафане кумовао, нико други до сам Бранислав Нушић , који је насликавши слику платио свој заостали цех у тој кафани. Зашто споменух кафану у “ по’ фрке“…просто:кафане су значајне за српску културу јер су се многе битне ствари дешавале ту.Велики историјски преокрети,питање,опстанка и настанка држава,градова,одлуке,уговори,договори…све се догађало у том пријатном амбијенту уз добро мезе и флашу домаће ракије ( чисто да их мезе не “ухвати“).Несумњиво је и да би те пећине,винарије,лагуми и друге лепоте нашег подземног света биле права туристичка атракција.Међутим те просторије нису оспособљене за редовне туристичке посете.Док се то не деси увек имамо кафану,као главну туристичку атракцију и као чувара наше историје и прича које се у њој распредају и преносе с колена на колено.