Пет дуго скриваних експеримената над људима

Истраживачи су током историје често прибегавали експериментима који нису били хумани, играјући се са здрављем људи и њиховим животима. Од давања ЛДС-а до убризгавања ћелија рака, појединици који су били изложени експериментима, у овом случају, нису ни знали да су део истраживања. После више година и деценија чуваних у строгој тајности, ови експерименти су доспели у јавност.

Јапанска јединица 731

eks1eks2

Истраживачки програм, јединица 731, основан је за време Другог светског рата са циљем да се развије оружје за билошки рат, где би били коришћени вируси куге, антракса, колере и других смртоносних патогена.

Истраживање је подразумевало бацање бактериолошких бомби куге на кинеске градове да би се установило колико ће људи умрети и на којој удаљености од центра експлозије. Истраживачи би потом одређен број људи изложених бомби затварали и вршили над њима вивисекцију без анестезије, у циљу откривања ефеката на унутрашње органе. Такође, медицински истраживачи често су затварали заражене затворенике са здравима да би видели којом ће се брзином болест ширити.

Након Другог светског рата, откривен је велики број тегли са узорцима, попут руку, стопала, глава и унутрашњих органа. Забележено је и пар огромних стаклених површина високих два метра у којима су чувана тела, потопљена у формалдехид, расечена вертикално на два дела.
Најмање 3 000 људи је убијено у стравичним медицинским експериментима. Није утврђено колико је тачно људи умрло приликом тестирања на терену, али процењује се да је у питању преко 20 000 жртава.

Експерименти су откривени тек 1983. године и нико није кривично одговарао за њих.

Совјетска отровна лабораторија

eks3

Тајна совјетска полиција, 40-их и 50-их година прошлог века, тестирала је велики број смртоносних отрова на затвореницима, такозваним непријатељима државе у чувеном Гулагу, у „Лабораторији 1“ и „Лабораторији 2“, под вођством Григорија Маирановског.

Циљ експеримента је био пронаћи отров без боје, укуса и мириса који неће бити откривен обдукцијом. Смртоносни отрови, попут рицина, иперита, цијанида и дигитоксина, давани су затвореницима растворени у пиће, храну или као лекови. Комбинацијом ових отрова створен је „К-2“. Према исказима сведока, особе којима је дат овај отров би се физички промениле- постале би малаксале, тихе и смирене, и умирале за 15 минута.

Касније је овај отров коришћен у многобројним атентатима на дисиденте и политичке противнике. На  овом линку налази се документарац који говори више о настанку и развитку тајних лабораторија.

Попис жртава тајних лабораторија није утврђен, али сматра се да је неколико хиљада људи изгубило живот у експериментима са отровима. Нико није кривично одговарао за њихову смрт.

Експеримент Честера Саутама

eks4

Честер Саутам је био познати истраживач канцера 1960-их година, а желео је да открије како би се организам људи с ослабљеним имунитетом због неке друге хроничне болести носио са раком.

Испитанике је пронашао у Јеврејској болници за хроничне болести у Њујорку тако што је убедио директора да му допусти да убризга стране и живе ћелије рака јетре у кожу 22 пацијента. Овај експеримент је изведен на старијим пацијентима у завршним фазама болести који нису дали свој пристанак за учествовање. Пре овога, Саутам је спровео исти експеримент на преко 100 здравих затвореника у државном затвору Охаја. Срећом, ни овај пут као ни први, експеримент није успео. Ниједан пацијент није успешно заражен ћелијама рака.

Саутам је на крају добио једногодишњу условну суспензију и забрану рада медицином. Директор болнице није кривично одговарао.

ЛСД експеримент

eks5

Британска војска спровела је у децембру 1964. године тајне експерименте над својим војницима, који су укључивали примену ЛСД-а, да би проверила да ли та халуциногена супстанца може послужити у неком будућем рату за онеспособљавање непријатеља. Научници су им рекли да током три дана треба да изводе војну вежбу и „ухвате што је могуће више терориста“.

Првог дана добијали су обичну воду и нормално извршавали задатке. Међутим, другог дана, без њиховог знања, научници су им убацили ЛСД у јутарњи напитак. Кад је наркотик почео да делује, дисциплина је попустила и за само 30 минута, војници су бесциљно тумарали шумарком и кикотали се без очигледног разлога. Неки од њих су се неконтролисано смејали и пењали по дрвећу у покушају да нахране птице, што се може видети на овом снимку. Један војник којем је наређено да посече дрво, дошао је готово до половине стабла користећи само ашов, убеђен да у рукама држи секиру. Надређени више нису могли уопште да их контролишу, па чак ни да комуницирају с њима.

Тајна обавештајна служба МИ6 је тек 2006. године исплатила компензацију бившим војницима за експерименте који су на њима спровођени педесетих и шездесетих година прошлог века упркос томе што за то нису дали пристанак.

Пројекат АВЕРЗИЈА

eks6eks7

За време апартхејда, 70-их и 80-их година, армија Јужноафричке републике излагала је војнике мушког и женског пола, који су се дефинисали као хомосексуалци и лезбејке, хемијској кастрацији, електрошоковима, операцији промене пола и разним другим неетичким процедурама.

Ове особе су у војну болницу у близини Преторије слали психијатри. Кастрацији и операцијама промене пола подвргнути су они на које нису деловали електрошокови и хормонске терапије. Иако тачан број није познат, бивши хирурзи апартхејда процењују да је од 1971. до 1989. године у војним болницама присилно пол променило 900 особа. Мало је документованих случајева али већина припадника војске били су млади, старости између 16 и 24 године.

Нико није кривично одговарао за овај злочин.