Факултет драмских уметности уписала је из трећег покушаја. Својом највећом грешком сматра експонирање на теме које нису везане за њен посао. Када се шали на свој рачун, себи говори „гуско глупа“ или „који си ти кретен“. Иако се сликала за Плаyбоy, била у кући Великог брата, прославила је главна улога у филму „Она воли Звезду“.
Није је срамота ни због чега што је радила као клинка. Пошто је одбијала да узима новац од родитеља, сваког лета је тражила посао, иако се они са тим нису слагали. „Радила сам као шанкерица, носила гајбе у драгстору, радила сам као аквизитер неких шерпи и лонаца у некој потпуно сумњивој фирми, све са својих 16, 17 година.“ Каже да је тако лутала и брљавила све док није пронашла посао као новинар на Арт каналу, али да је све то било у сврху тога да буде самостална. „У младости се не треба ни због чега стидети.“
Није је пратила срећа у школовању. У Земунској гимназији понављала је разред због физике, а када је завршила средњу школу, уписала је Правни факултет. Међутим, никада тамо није отишла, јер је открила своју праву љубав, глуму. Уписала је ФДУ и одмах почела да спрема испите. Маштала је да њено име, Данијела Врањеш, буде једно од најславнијих у земљи.
„Сећам се само да сам зачуђујуће добро контролисала ситуацију. Више од самог наступа сећам се момента када сам отишла да погледам резултате, то је био као један успорени филм, где сам се ја, јако тешким корацима, пела уз те степенице и прилазила да видим списак. Ја мислим да је то трајало месецима, а не тих 5 минута колико ти треба да се попнеш од паркића до улазних врата. Сећам се невероватне опуштености када сам сазнала да сам уписала.“
Те вечери сама је прослављала свој успех, јер су сви њени пријатељи мислили да је пала и нико није смео да је окрене телефоном, пошто је то био њен трећи покушај.
„Ја сам то вече рекла – сад ћу ја сама да се проведем, била сам на концерту групе Бал у КСТ – у, сама самцијата, и никада нисам била срећнија! Имала сам тако неких 18 година и мислила сам да је свет мој, да цео град зна да сам уписала глуму и како нема разлога да имам друштво, ја сам сад главна, то је био мој осећај.“
После њеног дипломирања почело је НАТО бомбардовање и извадила је сва потребна документа да би отишла у Аустралију. Десило се да је почела да добија улоге у позоришним представама због чега је остала у Србији. Не каје се због те одлуке, јер ради оно што воли.
Једном приликом изјавила је да је за сваког глумца добро да бар једном у каријери начини неку грешку. „У мом случају то су грешке на тему пропуштања улога, што сама себи нисам добар ПР. Мислим да од свега може да се извуче нека корист, најгоре је стајати у месту. Недостатак искуства може глумцу да шкоди.“
Глумила је у филмовима „Шовинистичка фарса 3“, „Дорћол – Менхетн“, „Балканска правила“, „Ниски ударац“ као и у мини ТВ серији „Кућа среће“. Ипак, највећу славу стекла је глумећи у филмовима „Она воли Звезду“ и „Чарлстон за Огњенку“.
„Када је изашао филм Она воли Звезду нисам ни била свесна да сам популарна, и шта ја сад то треба да радим, доста ми је све то било напорно, сећам се да сам у једној емисији заплакала, јер нисам могла да се носим са медијима. Док је Чарлстон, који је моја омиљена филмска улога, са собом носио и моју свест о томе шта сам урадила, и дошао је после неких мојих лоших искустава тако да сам знала да уживам у томе.“
Две године била је члан Београдског драмског позоришта, а исто толико је радила и у Народном позоришту. Као најсрећнији тренутак памти онај када је уписала Академију, и када је добила улогу за филм „Она воли Звезду“. „Носила сам сценарио чврсто у рукама, јер сам мислила да ће неко да ми га украде. Била сам пресрећна и ону ноћ када сам преко телефона сазнала да сам добила улогу у Чарлстону. Пре тога сам мислила да како једино ја не играм у том филму и била сам страшно бесна, тако да ме је то јако изненадило.“
Иако се 2006. године сликала за фебруарски број српског часописа Плаyбоy, а следеће године учествовала и у Великом брату ВИП, и даље је прати епитет једне јако стидљиве особе. Тако и изгледа на први поглед. Јако скромна, смерна, извињава се хиљаду пута што је закаснила, иако је она ту због вас. Уз то јој је и непријатно што конобар жели да одложи њен капут. Наручује чај од камилице, и стидљиво се смешка. „Ја не знам зашто је то тако, ја јесам суптилна, али далеко од тога да сам стидљива. Стидљива особа се никада не би сликала за Плаyбоy, и никада не би била у кући Великог брата.“
Када говори о мушкарцима, непрестано се смешка. Највише цени када је мушкарац духовит, што јој говори и да је паметан, наравно и да је образован. „Мислим на ону фину духовитост, стварну, интелигентну, а не да те неко засмејава први пут када те види, да те прозива.“
Прву љубав, Илију памти по томе што је то најбољи човек кога је упознала у животу. Када јој се удварају смета јој управо та предрасуда да је нежна, скромна, сићушна, због чега јој тако и прилазе, а тврди да је тотална контра. Само једном се она удварала. „Било је тотално идиотски. Није проблем смувати типа, смувала сам га али није ишло, једноставно није било природно.“
Дзони Деп је мушкарац по њеном укусу, и идеалан састанак би за њу био праћен серенадама, цвећем и бомбоњерама, иако је свесна да то данас није тренд, већ одлазак у биоскоп, шетња поред реке, што је у суштини нешто сасвим обично.
„Вукашин из Операције Тријумф је једини у Србији ко би могао да замени Дзонија Депа, али је он сувише млад за мене. Када сам је била клинка, такви мушкарци су били на цени, мушкарци са гитаром.“
Оно за чим и даље жуди је секс у тропским крајевима и француски филм, а када би морала да бира изабрала би: „француски филм у коме се радња дешава, тј. секс, на тропским острвима.“
