Студентски радови

Топола – колевка нововековне историје

19. јануар 2016.
Љубомир Доронтић

Обилазећи „Карађорђев град“ посетилац се упознаје са давно прохујалим временом и владаром који га је обележио. Ђорђе Петровић, кроз приче и легенде записане на зидовима овог утврђења савременим посетиоцима постаје близак.

На свега осамдесет километара јужно од престонице смештена је варошица Топола. Срце Шумадије како је многи теоретичари називају. Иако је мало место великог је историјског значаја. Сам помен асоцира на И српски устанак, чије је била средиште. За време устанка сазидано је утврђење које је представљало дом вожда Карађорђа и уточисте мештана у тада окупираној држави. Данас познатије под именом „Карађорђев град“, највећи је градитељски подухват тог времена (почетак 19. века) а дело је архитекте Петра Николајевића Молера. Своје посетиоце и двеста година после изградње оставља без даха. Накада у облику правлиног четворолугла, опасан каменим зидинама и кулама а данас после свих ратова остао је само конак са једном централном, кулом.

Проласком кроз главну капију улазимо у порту која је подељена на две авлије, градску и црквену. Оне су данас претворене у градски парк, заштићен од стране државе као споменик културе, и историјски музеј.

Црквена авлија

 


Налази се у горњем делу и представља мањи део порте. У њеном сколпу се налази црква „Рођења Пресвете Богородице“, познатија као Карађорђева црква. Саграђена је 1811. године, била је више пута паљена од стране Турака због чега је променила унутрашњи изглед. Од фресака је сачуван само мали део у олтарском простору. Вредно посебне пажње је иконостас дебарском мајсорске радионице из Македоније. Рађен је у дуборезу, инспирисан сценама из Новог завета, а уједно га красе и две велике иконе Богородице и Исуса Христа, које су рађене техником уље на платну. Црква је у облику једнобродне грађевине са основом у облику крста и једном куполом, и звоником који се налази у предњем делу. На улазу са десне стране наслоњена је мермерна спомен полча која симболизује некадашње гробно место вожда Карађорђа, које је 111 година након његове смрти измештено у цркву Светог Ђорђа на Опленцу. Такође у сколпу црквене порте налази се једна од најстаријих градских школа, која је данас претворена у градску библиотеку „Радоје Домановић“.

Градска порта

 

Представља главни део Карађорђевог града, у којој се налази престони двор, конак за послугу и градски бунар. Више пута рушена а 1965. године последњи пут реновирана. Престони двор је данас претворен у историјски музеј Србије, са сталном поставком од 1969. године. Састоји се од две просторије и камене куле, једине очуване од настанка града. На самом уласку у двор „дочекује“ нас ливени топ АБЕРДАРЕ из 1812.године, који је један од специјалних експоната. Карактеристично је што топ никада није имао бојевно дејство, већ се користио као глсник, по чему је и добио име, абер – глас. На топу недостаје ручица са десне стране, а за тај недостатак се везује прича да ју је краљ Петар И скинуо и улио у своју круну, којом је 1904. године крунисан.

У предњој просторији двора налази се етно збирка, алата и оруђа тог времена. Дрвена каца за сир, вретено, гвоздене маказе за шишање оваца и пегла на жар, налазе се са једне стране зида, док са друге, посебну пажњу посетилаца привлачи дрвена макета српских сељачке куће 19. века. Из „етно просторије“ са аутетнтичне предметима тога времена улазимо у другу која је познатија као „Карађорђева соба“. Данас њу, у већем броју, красе слике наших познатих аутора, инспирисане мотивима из Карађорђевог живота, вредни документи и поклони који су припадали вожду.

Портрет „Јелене и вожда“ Уроша Кнежевића налзи се у централном делу просторије, док од посебог значаја су слике Паје Јовановића „Бој на Мишару“ и „Први Вождов говор у држати“ Милића од Мачве. Поред слика у мањем делу налази се оригинално устаничко оружје, пушке, кубуре, сабље (јатагани), фишеклије и ланци са гвозденим куглама за заробљенике. У међуделу изложена је реплика прве устаничке заставе из 1804. године. Украшена разним мотивима попут белог крста, грба „раме – рука“ са сабљом који симболизује отпор непријатељу, дивљи вепар и грб Трибалија који представља стара српска племена. На дну заставе је извезена крилатица „С вером у Бога“ а на врху царска круна. Иначе ова застава је више пута бирана за најлепшу заставу 19. века Европе.

Међу осталим оригиналним стварима налази се још и сребрни прибор за јело, поклон руског цара Александра И вожду, али и реплике прстена печатњаком, докумената пупут протокола, султанових фермана, писма српског војника и устаника, као и Извештај Хаџи Мустафе порти о одбијању јаничарског напада на Београд и Извештај о сечи кнезова.

Поред ове две просторије у којој се налази стална музејска поставка, трећа, камена кула, представља изложбени простор са периодичном поставком, углавном слика и фотографија млађих аутора. Тренутно у њој су изложене копије фотографија, из 1930. године, преноса Карађорђевих посмртних остатака у цркву на Опленцу.

Напуштајући Карађорђев град за вама остаје колевка нововековне српске историје кроз коју годишње прође око 500.000 посетилаца. Свакако оно што ће сваком посетиоцу да „западне за око“, поред историјске лепоте и вредности утврђења, је педесет година од последњег реновирања, јер време је ипак учинило своје.