Студентски радови

Бициклом од Чачка до Савинца

24. мај 2019.
Marko Novosel

Недељно јутро освануло је са јаким и хладним ветром. Облаци и плаво небо се смењују, изгледа суморно….Али на велико изненађење свих присутних на градском тргу у Чачку сакупило се преко педесет бициклиста, тачније 58 љубитеља бициклизма. На тркачким или МТБ бициклама, из Чачка, Краљева или околине сви спремни и орни за вожњу под називом Чачак-Савинац-Чачак. Дужина трасе је 85 километара. Полазак из Чачка је испраћен камерама и погледима суграђана. Стаза води преко Трбушана и Миоковаца, пролази се кроз клисуру у којој ветар мање дува, скреће се десно и већ се стиже у Коштуниће, испред продавнице. Пут је доста бољи него пре месец дана, по нека рупа, мало песка али све укупно није лоше. Ту је и прва окрепна станица са воћем, кексом, водом, па шта ко воли. Када су се окрепили ред је да настави даље јер ваља путовати. Од тог места почиње успон. Одваја се прва група од двадесетак возача који су изразили жељу да одмере снаге. Крећу брзо као на правој траси и одлазе. Одмах за њима креће и остатак каравана.Успон није претерано јак, природа занимљива, асфалт добар…Брдо само од себе класификује возаче. На врх долази један по један бициклиста. Окупљају се, пребрајају и крећу низбрдо до Савинца. Ту предност имају возачи на МТБ бициклама из простог разлога јер је пут доста лош. Пуно рупа, испресецаног асфалта, песка… У Такову је окупљање за заједничку фотографију. На зеленој тазе пошишаној ливади испред грма поређани један до другога као да су тек кренули у бој. И природа и историја биле су, изузетно дарежљиве према рудничко-таковском крају. Прва га је обдарила питомим, шумовитим планинама, испресецаним чистим речицама и потоцима- пределом привлачним у сва четири годишња доба. Друга је, случајем или судбином-сместила у овај крај бројне догађаје и људе иза којих су остали сачувани материјални и духовни трагови. Већина потиче из периода од више векова уназад, а неки имају корене у цивилизацији старе Византије и Рима. Све се то, у добром броју, на један или други начин, очувало до наших дана, а захваљујући свести наших нових генерација о вредности те баштине, рестаурирано је, заштићено те је лепо видети и чути. После десетак минута вожње стиже се на данашње одредиште Савинац. Лепо излетничко место пуно туриста. Кроз Савинац је, како кажу некада пролазио Свети Сава па му отуда долази име. Кажу да се и дан данас, у камену може видети отисак копита његовог коња. Савинац је популарно излетиште Милановчана и њихових гостију. Црква која је саграђена крај брзака реке Дичине која пролази кроз село, посвећена је Светом Сави.Недалеко одатле су Савини извори, два у самом кориту на 340 м надморске висине. Припада радиоактивним водама. Савинац има веома лепе пејзажне карактеристике. Црква позната под именом Савинац подигао је кнез Милош Обреновић 1819.године, а обновио 1860.година. Цркву је посветио својој супрузи кнегињи Љубици. У крипти цркве налазе се мошти Мине Вукомановић, ћерке Вука Караџића. Читава црква је у ствари капела у којој се чувају мошти припадника угледних породица Вукомановића и Обреновића. Градитељ цркве је Милутин Гођоваћ, познати неимар из Милошевог доба. Зидана је од лепог кресаног камена, без декоративних елемената. Веома су занимљиви камени оквири прозора и довратника. Иконостас потиче из времена грађења цркве и има посебну вредност. Рађен је у дуборезу и обојен златом и сребром. Престоне иконе које је радио молер Јања даровао је цркви кнез Милош 1822. године. У порти се налази дрвени звоник, а у близини цркве је породична капела Бана Матковића из 1935. године. Ту се група дели и они који су најодморнији и најупорнији желе још мало занимљивости настављају даље, вожњом бицикла, 2,5 км по таковској равници до спомен парка Таковски грм, историјски спомен- комплекс посвећен подизању Другог српског устанка 1815. године. Налази се на месту некадашњег храста испод кога је Милош Обреновић на празник Цвети устаницима дао заклетву и отпочео борбу за ослобођење Србије од Отоманске власти. Одатле се иде још 1,5 км до Таковске цркве брвнаре из 1795.године. У периоду с почетка XVIII века овај део Србије се, услед ратова великих царевина, нашао под влашћу Аустро-Угарске на 20 година.Тај период су Срби искористили да обнове и изграде цркве брвнаре међу којима је и таковска црква посвећена Светом Ђорђу. Првобитна је изграђена 1724. године а данашња датира из 1795. године и једна је од најстаријих цркава овог типа у Србији. Остало је забележено да је прота Мелентије Павловић у овој цркви причестио учеснике Другог српског устанка 1815. године. Обиласком ове цркве део групе се враћа пуна утисака и са уверењем да није погрешили што је наставила вожњу од Савинца . Следи окупљање око стола са храном. На тестенине са сосом и бакину јабучару нико се није жалио. Време је искоришћено да се и заслужним учесницима уруче мајице са натписом манифестације. Од најмлађег до најстаријег, најбржег до најспоријег, практично у овој вожњи сви су награђени. Време је и за повратак, једна група се одлучује на пут преко Дренове и Милићеваца. Три километара успона и спуст до Чачка. Друга група бициклиста креће трасом Милановац-Чачак виа Брђани. Са ветром у леђа стиже се на трг у Чачку. Целокупна вожња је прошла без и једне пробушене гуме, квара на бициклу или пада. Осим једног безазленог у мекану зелену ливаду присутног лакрдијаша. Враћају се пуни утисака, богатији за још један освојен пут, богатији за још једно подсећање на богату историју наших крајева за славну борбу, за опстанак наших прадедова. Задовољни и испуњени задатком који су успешно одрадили одлазе кућама. На крају шта рећи осим похвале свима онима који су осмислили ову акцију. Што су успели да организују овако добру манифестацију, за дружење, за сваки пређени километар. Зато што се показало, да се са мало добре воље, може много тога учинути. Зато што је успело, да се споје и уједине људе истих жеља и схватања. Зато што ово јесте прва али сигурно не и последња рекреативна вожња. Сезона је тек почела.