Студентски радови

Златна учитељица

31. мај 2019.
Бојан Перц

 

 

Прва међународна медаља у Прагу учитељицама је, чини се, била велики подстрек да се врате у Београд и узму овог пута златну медаљу Лиге Универзитетског спортског савеза Београда и после пар месеци исто ураде у лиги Спортског удружења Универзитета у Београду. Капитен учитељица је Тамара Скрлатовић, студенткиња из Кладова, васпитачица, велики заљубљеник у игру под обручима и очигледно одличан лидер. После пар недеља и након што су се слегли утисци она је говорила о атмосфери после освајања медаља и предочила нам неке своје планове.

Финални турнир УССБ лиге прва је лига коју сте освојили ове године, каква је била организација турнира и како Ви видите пут до злата?

„Сама организација УССБ лиге је била на високом нивоу од почетка до краја. Добили смо позив да учествујемо пар недеља пре самог старта лиге и без размишљања прихватили. Такмичење се играло по групама. У нашој групи за противника смо имали екипу Машинског факултета, као и девојке са Војне академије. Жао нам је што се на позив нису одазвале и остале екипе, како би такмичење што дуже трајало, а и самим тим било занимљивије. Што се тиче противника у нашој групи, са обе екипе смо лакше од очекиваног изашли на крај и остварили победе са двоцифреном разликом. За противника у полуфиналу смо имали девојке са Математичког факултета, које су нажалост у последњи час морале да откажу, па смо се тако екипа ФОН-а и ми могу рећи „прошетали “ до финала. Искрено о финалу нисмо много ни размишљали. Знали смо могућности екипе ФОН-а као и сами ростер играча који и свих ових претходних година, баш као и ове, чине играчице из најбољих екипа из Прве лиге Србије. Нисмо се ни унапред предали, али смо знали да немамо шта да изгубимо. Медаљу смо већ имали у џепу. Сам почетак утакмице, цела организација као и церемонија доделе медаља и пехара, била је на високом нивоу. Наша је била част да играмо финале баш у хали која носи име једног ог легенди српске кошарке. Почетак утакмице био је доста турбулентан, било је доста нервозе са обе стране, као и почетног испитивања снага. Екипа ФОН-а је повела са 4-0, али ту су стали. Тајм-аут нас је покренуо, видели смо да можемо да играмо са њима, искуство из Прага је доста утицало на наше самопоуздање и у наставку смо заиграли много боље и преокренули меч. Имали смо и доста среће у неким ситуацијама и постигли веома битне поене из доста тешких ситуација. Срећу треба заслужити и мислим да ми јесмо. У неким моментима смо имали и двоцифрену предност, па се екипа ФОН-а опасно приближила на само 2 поена заостатка. Ипак смо на крају смогли снаге да приведемо мирно утакмицу крају и освојимо пехар. Још једном бих желела да се честитам екипи ФОН-а на фер и коректној игри и пожелим срећу у даљем такмичењу. Ми ниста не обећавамо, ми само играмо и уживамо а видећемо резултате на крају сезоне.“

Били сте и члан екипе Учитељског факултета која се вратила са бронзаном медаљом са Еуроијаде из Прага. Како је текао пут до међународне медаље и да ли је то био додатни подстрек за освајање УССБ лиге и после и СУУБ лиге?

„Еуроијада у Прагу је било прво међународно такмичење за наш факултет. Прво желимо и овим путем да се захвалим људима са факултета који су нам изашли у сусрет и несебично финансирали одлазак на Еуроијаду. Ми смо отишли „скромно“ без икаквих очекивања. Знали смо да је то турнир на који долазе доста добре екипе и хтели смо да видимо где смо ми у односу на њих. Сам град Праг који је био домаћин овог такмичења, био је и више него организован. Цела организација је била на завидном нивоу и може се рећи да су задали домаћи задатак следећем организатору, Берлину. А о Прагу, нема ту шта пуно да се прича, бројке туриста говоре више од било чега. Утакмице су се играле у суботу и недељу. Поред екипе домаћина, учешће на овом турниру узеле су још екипе шпанских представника Реал и Барселона, екипа из Хрватске Задар као и још један наш представник, девојке са ФТН-а из Новог Сада. Управо оне су биле наш први противник. Утакмица је била неизвесна од почетка па до краја. Победу су ипак уз доста среће однеле кошаркашице из Новог Сада. Следећи противник нам је био домаћин, екипа Прага. Ту смо знали да немамо доста шанси али баш као сто сам и нагласила раније дошли смо само да видимо где смо у односу на остале екипе. Следећег дана смо играли утакмице са два шпанска представника и тријумфовали у оба сусрета, са доста убедљивом разликом. Екипа Задра је била наш последњи противник а уједно и препрека у борби за друго место. Нажалост у овој утакмици због згуснутог распореда и великог умора нисмо могли да дођемо до наше игре. На крају треће место и велика срећа за нас. Честитам свим екипама на борби и желим им срећу у Берлину а ми се надамо да ћемо ако ништа бар одбранити бронзу.“

У року од само пар дана као екипа сте освојиле и сребро на турниру 3џ3 које организује УССБ лига и титулу у СУУБ лиги. Осовиле сте како неки кажу “дуплу круну”, какав је осећај освојити две лиге и која Вам је дража?

Такмичење у СУУБ лиги је трајало дуже због великог броја екипа. Наравно, финале је било веома узбудљиво и неизвесно са насим „старим“ познаницима, кошаркашицама Пољопривредног факултета, које су биле благи фаворит у оба такмичења али ето, тимски дух и мало спортске среће је пресудио и донео пехар у наше витрине. Надам се да ће такмичење у овој лиги следеће године имати неке друге димензије и да ће се одазвати још већи број екипа како бисмо сви уживали у сјајној организацији људи који стоје иза овог такмичења. Ако морам да кажем која титула ми је дража, благу предност ћу ипак да дам овој у СУУБ лиги. Једноставно, то је такмичење које играмо годинама уназад у трајању од 5 месеци и ту су нам ајде да каземо већи изазови, много већи број факултета учествује и игра се у континуитету. Такође, све похвале за организацију овог такмичења, као и сам финални дан, и једино што бих променила за следећу сезону јесте да повреде заобиђу све екипе, како мушке тако и женске, јер то је она најгора ствар која може да се деси у спорту, без обзира на ком нивоу били. Што се тиче турнира 3џ3, нама је овогодишње уцешће уствари било и прво и много смо задовољне урађеним. Хтеле смо да се опробамо и у овој игри, која се заиста много разликује од кошарке, али допало нам се како све то изгледа и мислим да цемо убудуће да учествујемо на сличним турнирима.

Тренутно у НБА лиги игра много играча са наших простора, пратите ли њихове утакмице и какво је твоје мишљење о овој лиги?

„НБА је неки кажу најјача лига на свету. Ја се ипак не мислим да је то тачно. За мене Европа је место где се игра најтежа кошарка. Пратим НБА и навијам за Сакраменто. Јасно вам је и зашто. Богдан Богдановић и Немања Бјелица су постали оно сто су за Кингсе некада представљали Владе Дивац и Пеђа Стојаковић. Пратим доста и Далас због Луке Дончића јер оно што ради то дете које има само 19 година, оставља без речи и сваки коментар о њему био би сувишан. Милош Теодосић и Бобан Марјановић се нису најбоље снашли, али то не умањује њихову вредност као играча. Са друге стране, Јокић у Денверу ради страшне ствари и стиже до невероватних бројки. Много ми је драго што је у НБА-у доста наших играча који су постали лидери својих екипа. Од америчких играча за мене један једини је био Коби Брајант, икона Лејкерса. Сада ми је омиљен играц Стеф Кари и када год стигнем, гледам његове утакмице и покушавам да скинем неки потез.“

Женска кошаркашка репрезентација под тренерском палицом Марине Маљковић бележи добре резултате претходних година, какво је ваше мишљење о самој репрезентацији?

„Женска репрезентација Србије је у самом врху европске и светске кошарке у последњих неколико година. Заслуге за то свакако иду Марини Маљковић која је пре свега својим знањем а и самом хемијом коју је створила унутар екипе, довела нашу репрезентацију ту где нам је и место, у самом врху кошарке. Ростер чине играчице које играју у најјачим екипама које се такмиче у најјачим Фиба такмичењима. Добра ствар је свакако и то што многе играчице сазревају, играју добро у својим клубовима и надам се да ће једног дана чинити окосницу првог тима и водити Србију до златних медаља.“

Како бисте описали тренутно стање кошарке у Србији?

„Стање кошарке у Србији није бас сјајно. Квалитет је доста опао за разлику од неких претходних година. Одлазе нам младе кошаркашице и на колеџе па и у Европу и то све доста рано. Менаџери данас играју велику улогу и ту се мање-више играчи ништа не питају. Водећи клубови у Србији Партизан и Звезда немају по једну, две млађе селекције а то је оно на чему би требало да се гради екипа и ствара база за први тим.“

Поред факултета, Ви играте кошарку професионално. Какви су били ваши почеци и шта даље планирате на том пољу?

„Моја кошаркашка прича почела је у Кладову 2005 године. После тога сам прешла у Еуробаскет. Повреде су ме омеле да наставим са активним бављењем кошарком али сада ми се све то враћа кроз студентску лигу, где некако остварујем све оно што нисам могла и уживам у томе. Ове године стигао је позив из екипе Пожеге који сам без размишљања прихватила. Покушаћу да помогнем екипи да се врати у највиши ранг такмичења у Србији. Тренутно уживам у кошарци па шта ће даље бити, видећемо, не размишљам о томе јер радим ово из љубави.“

Планирате ли да останете у кошарци и после студија?

„Наравно колико год ми приватни живот то буде дозвољавао, кошарка је једна од мојих највећих љубави. Кошарка је за мене више од обичног спорта.“