Земунка која је креацијама одушевила Британце

Милица Гарзичић је наизглед сасвим обична девојка -, крупнијих очију и тамније косе. Чак је помало и мршавица, али својим осмехом и харизмом плени већ на самом почетку разговора. Оно што многи Земунци не знају када прођу поред ње јесте да управо у Дубровачкој улици Милица држи свој модни атеље у којим су једна поред друге њене многобројне креације. А оно што многи у Србији не знају је и да је она прва дизајнерка из наше земље која је ‘запала за око’ британском издању магазина „Елле“.
„Изузетно сам поносна на тај успех, ово је први пут да се неки креатор са наших простора нађе у таквом престижном магазину. Оно што је можда од свега и најлуђе је што ја уопште нисам дизајнерка. Завршила сам „фешн бизнис“ , нешто налик менаџменту у сфери моде. Ја ту само нашкрабам отприлике како желим да изгледа и који материјали, па моји кројачи одраде свој део посла. Читав посао дизајнирања је можда два до три сата месечно“ , прича Милица док показује невешто урађене цртеже хемијском оловком на А4 папиру. Њен атеље је у ствари стан близу центра Земуна где у креативном хаосу ствара своју магију. На столу који чини скоро читаву просторију ту су материјали, конци, маказе и гомила папира, а на зиду списак пошиљки и одевних комада који треба сутра да се заврше. Заједно с њом ради и њена породица, а каже да за сада модни бренд „Лолам“ има 10 запослених што сматра великим успехом.
„ Лолам је почео тако што сам након школовања у Италији и праксе по великим модним кућама као нпр. Карл Ото у Паризу, Александар Венгу само чекала моменат да се све то заврши и да кажем мојима „пустите ме да дођем и започнем нешто своје“, објашњава нам кроз смех. Њена одлука да светски стандард донесе код нас се за сада чини успешном, а осим што је пореклом одавде, искористила је и контакте које има, свој матерњи језик, али и тржишно окружење у којем је јефтинији људски ресурс.
„Када сам одлучила да се овим бавим, тачно сам знала шта хоћу – да то буду квалитетне, дизајнерске ствари које ће бити по приступачним ценама и тога се држим. Искрено, не р азумем дизајнере који праве нешто што није функционално и што не може више од једном, двапут да се обуче и притом за неку папрену цену. Оно што ми је јако драго да чујем од жена које носе Лолам ствари је да су се у томе осећале удобно цео дан, завршавале своје обавезе и за час дневну комбинацију претвориле у вечерњу само преобувањем у штикле (смех)“ прича нам Милица показујући Инстаграм профил који је њихов главни вид маркетинга.
„Занимљиво је то да највећи део продаје иде управо преко Инстаграма и да нам се купци најчешће обраћају порукама на енглеском језику. Вероватно нису свесни да смо ми стварно српски бренд, потрудила сам се да то изгледа светски. Следећи корак је отварање нашег веб-шопа и мислим да ће тад посао баш напредовати, али наравно, жене ће увек моћи да дођу директно овде како би пробале ствари и виделе их уживо“ објашњава млада дизајнерка док се кројачи спремају за полазак кући. Радно време је завршено у 16 часова и треба се припремити за нови радни дан. Како каже Милица њене муштерије варирају од познатих личности до адвокатица, али и обичних жена које желе да обогате свој гардеробер нечим шик, а приступачним. Време је да се у атељеу угасе светла до сутра, када ће поред шарених хаљина, ролки, капута, светло дана угледати и нови светски-а наши одевни комади.