Студентски радови

Зависност од друштвених мрежа

23. јун 2018.
Катарина Настић

Зависност од друштвених мрежа

Истраживања показују да је у последњих пет година број корисника друштвених мрежна знатно у порасту. Разлог је све већа производња и употреба мобилних телефона, како у свету тако и у Србији. Питање је да ли и у којој мери друштвене мреже утичу на појаву анксиозности, депресије и осталих психичких промена.

 

Друштвене мреже су постале најчешће средсрво комуникација међу младима, али и старијом популацијом. Иако на се чини да је њихово коришћење потпуно безазлено, друштвене мреже могу да доведу до тешких облика зависности као и различитих психолошких проблема. На ту тему говори психолог Ивана Анђелковић, “Свакако да претерано коришћење друштвених мрежа доводи до различитих психолошких промена, које могу да прерасту у теже облике зависности. Сматарм да је најбоље решење свести на минимум време које проводимо за телефонима или рачунарима.“ Постоји велики број организација које се залажу за ограничену употребу друштвених мрежа, где се изриче да би малолетницима требало забранити приступ друштвеним мрежђама јер оне трајно могу оставити последице и на социјални, а не само здравствени живот. Зависници од друштвених мрежа чешће пате од анксиозности и дересије, тврди психотерапеут Дарко Јакшић, „Оно што је забрињавајуће је да се број корисника друштвених мрежа увећава свакодневно. Подаци говоре да особе које проводе више од два сата на друштвеним мрежама чешће пате од психолошких проблема, нарочито депресије и анксиозности.“
Намеће се још један проблем, а то је да ученици све више, не само у слободо време већ и за време наставе користе телефоне и занемарују исту, каже професорица средње медицинске школе Марија Вукићевић, „Коришћење мобилних телефона постала је учестала пракса за време наставе. Милисм да је то заиста велики проблем јер су ученици одустини са наставе а често примећује и ирационалност у њиховом понашању
Корисници друштвених мрежа имају могућност да проводе неограничен број сати на Инстаграму, Фејсу, Твитеру, јер не постоји закон који изриче забрану. За разлику од обичних корисника, зависници постају све свеснији од опасности које доноси прекомерно коришћење друштвених мрежа, па се све чесће обраћају психотерапеутима како би решили проблем зависности која је, како стручњаци тврде, јача од алкохола или наркотика.
Већина саговорника који су се борили са проблемом депресије избегава да изнесе своје име и презиме, јер тврде да је то ружна прошлост које не би волели ни да се сете. Међутим, ради добробити друштвене заједнице Јелена Трифуновић објашњава свој проблем, „До пар месеци, на друштвеним мрежама сам проводила буквално цео дан, од како устанем па све до поноћи. Моји родитељи су почели да примећују агресивност у мом понашању, а ја сам се осећала усамњео и одбачено. Након упорних посета психологу стање је почело да се побољшава.“ О позитивним искуствима са лечењем зависности од друштвених мрежа говори и жена која је желела да остане анонимна, „На друштвеним мрежама више не проводим ни пола сата дневно, и трудим се да и то време смањујем управо из разлога што тамо видимо ствари које нису реалне и нису доступне већем броју људи, па ни мени.“
Свакако да би породица била та која би највише требала да утиче на ставове своје деце о прекомерној употреби друштвених мрежа, јер је много оних међу младима који нису свесни последица и проблема које друштвене мреже изазивају. Битно је да родитељи развију свест о негативном дејству друштвених мрежа првенствено између себе, а онда их пренесу на своју децу, како би проблем био делимично решен.