Заборављена лепотица на ободу града

Вијугави осуначни пут кроз приградска насеља, води ка планини пуној историје и знаменитости. Авала се налази на само шеснаест километара јужно од Београда. Та планина једна је од омиљених одморишта Београђана.

Очи запљускује зелена боја. Трава, дрвеће, жбуње. Пешачка стаза вијуга на горе, иде цик-цак, као да су градитељи желели да наставе путеве који воде до овде. Одсуство људи и буке је необично. На почетку пута ка врху, коме се крај не види, стоји табла која привлачи поглед: “Молитва шуме”

“Човече! Ја сам топлота твог огњишта у хладним зимским ноћима, пријатељски хлад по летњем сунцу, ја сам слеме твоје куће, даска на твојој трпези, постеља на којој спаваш и дрво од кога градиш лађе. Ја сам држалица твоје мотке, врата твог обора, дрво твоје колевке и мртвачког сандука. Ја сам хлебац доброте и цвеће лепоте. Слушај молитву моју: Не уништавај ме”.

На путу ка врху планине, поред клупа, дрвећа и89476469 неколико табли са описима животиња и биљака које овде живе, нема пуно излетника. Може се срести тек понеки мештанин или парови са децом који су одлучили да прошетају. На стази се налази Краљев извор код кога се планинари заустављају због хладне изворске воде. Крај извора на завојима стазе налазе се клупе урасле у зеленило. У хладовини, као да су створене за одмор шетача. Ако нисте љубитељ рекреације, сем стазом предиђеном за пешаке, до врха се мозе доћи и аутомобилом.

Када се стигне дavala2010a1о нижег врха Авале, наилази се на највећи видиковац и симбол Београда- Авалски торањ. У подножју се продају карте за посету торњу. Са друге стране, у холу, налазе се два лифта који возе до врха. Ако сте први пут овде, када уђете у лифт од водича ћете сазнати да лифт путује брзином од три метара у секунди, да на гондоли торња постоји осам нивоа, од којих су два предвиђена за посетиоце (кафић и видиковац), а остали су технички и да је ово највиша грађевина на Балкану висока 204,5 метара. Торањ који данас можете да посетите реплика је првобитног торња изграђеног 1964. године. Он је био ремек-дело архитектуре, једини торањ на свету који је за пресек имао једнакостранични троугао, који је симболизовао српски троножац. Срушен је за време бомбардовања 1999. године, а до рушења Светског трговинског центра 2001. године био је највиши срушени објекат на свету.

Авала крије и доста историје. Један део те историје представља град Жрнов (12-15 век).zrnov5 790x704 Он је био средњовековна тврђава смештена на највишем врху Авале (511м). То најстарије утврђење подигли су Римљани да би контролисали прилаз Сингидунуму. Касније су Срби на том месту подигли тврђаву, коју су потом Османлије прошириле и ојачале за потребе напада на Београд. Доста добро очувани остаци града из 1934. дигнути су у ваздух на наредбу краља Александра I Карађорђевића.

Оно што данас можемо видети на том месту јесте споменик Незнаном јунаку, подигнут давне 1938. године. Аутор споменика је југословенски вајар Иван Мештровић. Споменик представља меморијал жртвама Првог светског рата. Када приђете споменику, оно шта привлачи поглед су жене које “носе кров”. То су каријатиде, осам скулптура које симavala 1375268617болизују мајке војника, народе и регије Краљевине Југославије. На предњој страни са десна су Српкиња и Црногорка са лева Хрватица и Словенка, док су на задњој страни, према Шумадији, десно Војвођанка и Македонка а лево Босанка и Далматинка.

Враћајући се после обиласка врха Авале, наилази се на човека који изнајмљује коње за јахање. Каже да овде нема гостију, а на питање о цени јахања нашалио се: “ Цена је…зависи, како кога одшрафиш” и додаје “Овде дођем само да се одморим а шта добијем, добијем. Немамо садржаја- један коњ, једне кокице, три кућице и то је то”.

Поред уживања у јахању коња овде се могу купити и разни сувенири, али се од продаваца сувенира може чути исто : “Радим по цео дан, али нема народа. Викенд још и некако али преко недеље никог нема. Авала је пуста, овде више нема ничега. Странаца има кад је лепо време, од маја месеца, тада можда и наврати по неко. Сада нема никога, само ови сто побегну из Београда. Нико ништа не купује, нема ресторана, нема продавница, само овај киоск овде”.

Планина Авала, на којој се налази торањ, кроз векове била је центар рударства, војно упориште, са “градом осматрачницом” и тврђава, са које се Београд бранио од освајача и са којег су освајачи нападали Београд. Поред свих лепота и историје којојм ова планина одише, како мештани кажу “нема живе душе”. Овде се за сада огледа само прошлост- у напуштеном руднику, сравњеном старом здању, споменику Незнаном јунаку- споменику храбрости.