Ауторка: Јелена Луковић
Ђоле Балашевић створио је дивне редове, а један од оних који описује ове тренутке многих јесте – не волем.
А шта волем?
Волем искрену реч, јер данас је она скривена. Волем и искрен поглед, јер поглед је данас или безобразан или затворен. Волем и питања, јер данас се сви снебивају да питају, а горе од бола, радозналости, љутње, стрепње…
Волем и добар звук, јер то је већ бледо сећање. Али волем правду, а посебно борбу за њу, јер ње исто нешто нема данас. Такође, волем слободу, а она прети да буде сан, јер већ предуго дозвољавамо да нам на њу ударају. Човека краси слобода. Одузмите му слободу, остало неће ни задржавати. Без слободе, не треба нам ништа. Срећа у несрећи, ништа сем идеје о слободи нисмо ни имали.
Хоћу да волем право на избор, али у овом животу имам право само на привид. Kажу да се бонуси лако користе, да је бонус искоришћен уздахом. Само, брине ме што се и ваздух љути. Видим то кад се он зацрни, а ја зацрвеним. Зацрвене се тада и други, али имам основане сумње да разлог црвенила није срамота.
Да, волем образ, али је он данас тврђи од гуме. Волем и осмех, што мења сјај у очима, али то је већ давно отписана појава. Мислим да нам не дају, да мисле да нам је много. Волем и да причам, али ових дана немам са ким. Нешто би сви само ћутали, гунђали. Они што имају снаге и воље, немају тема, јер данас није било скандала, а они што знају шта би рекли или више немају горива, или не воле.
Волем и машту, али је она отишла оног дана када су наши животи постали радна снага покретне светске траке. Шта ћу, док се сећам, ја волем.
Волем и људе, али данас немам пара. Нисам имала ни јуче, а мислим да сам шворц и сутра. Скупа је то љубав, па нека остане жеља. Док старе искре има. Док је искре, ја ћу да волем.
Последњи радови
Студентски радови12. јануар 2024.Мачеви и мачевање кроз епохе у Руском дому
Мисао дана12. јануар 2024.Ђорђе Балашевић
Фотографија недеље12. јануар 2024.Oливера Катарина
Интервју недеље12. јануар 2024.Слап тужбе, смрт за већину редакција у Србија