Власт би била задовољна кад би се саопштавале само лепе вести ПР службе

Дарија Ранковић је оснивач и главни и одговорни уредник првих интернет новина Колубарског округа које носе назив ,,Колубарске.рс“. До оснивања, тренутно најчитанијег портала тог округа, 26 година је провела на радију, од којих је последњих петнаест година била уредник на радио ,,Патку“. Због свог новинарског рада и серије истраживачких текстова добила је награду ,,Ваљевац-личности године“ за 2013. годину.

На који начин сте дошли до идеје да оснујете портал ,,Колубарске.рс” и да ли сте очекивали да ће он бити толико примећен и посећен?

– Радио ,,Патак” је међу првим радио станицама имао свој сајт, који је био модерно дизајниран, дневно ажуриран и одлично посећен. Оног тренутка када су ми чешће говорили да су то и то прочитали на Патковом сајту, него да су то и то чули на Радио ,,Патку”, схватила сам да људи више читају и то прочитано више памте, него што слушају и памте то што су чули. Тада сам закључила да је дошло ново време, нових технологија, интересовања и могућности, и одлучила да се професионално посветим интернет новинама. Љубинко Ранковић, тачније једна Чешка фирма у којој он ради wеб дизајн је дизајнирала Колубарске.рс, а ја сам осмислила концепт. Интернет је одличан медији у коме новинар може комбинацијом текста и слика да прикаже догађај и да читаоца уведе у причу, којој може да се врати сто пута. Притом је доступан свима, интерактиван, брз, уз повратну информацију и могућност да се прати интересовање читалаца.

У оквиру портала је настао и пројекат ,,Ми бисмо то овако“, где млади средњошколци пишу о својим проблемима, који је циљ тог пројекта?

– Пројекат „Ми бисмо то овако“ је суфинансирало Министарство културе и информисања. Настао је из идеје и жеље да се младим, креативним и паметним људима, да простор да пишу о својим проблемима и темама које њих интересују. У једном тренутку ми се учинило да проблеми младих нису и наши проблеми, да би они наше проблеме решили на други начин и да млади имају шта да кажу и покажу, али немају где, па самим тим нема ко ни да их чује. Зато сам одлучила да им поклоним пажњу, али не тако што ћу ја да пишем о њима и њиховим темама, него да им дам простор да они пишу сами, а ја само занатски да их обучим. Са задовољством су то прихватили. Њихови текстови су били изузетно читани и хваљени, а поједини млади новинари су наставили да пишу и након завршеног пројекта.

Малопре сте поменули радио ,,Патак” и с обзиром на то да сте дуго година радили на радију, а сада сте уредник портала, можете да направите поређење ова два медија, у чему се више проналазите?

– Тешко је правити поређење. Тачније не желим да поредим. У радио сам ушла пре 28 година и у њему сам провела 26 година. То је посебан, рекла бих чаробан медији, јер речима треба дочарати и слику. То је место када креативност и маштовитост долазе до изражаја. Радећи у радију научила сам и да се „фолирам“ да се правим да је све добро и када ништа није добро, јер ма колико да сте поспани, уморни, тужни, то слушаоци никако не треба да знају. Као што сам се пре 28 година пронашла у радију и уживала у том послу, тако сам се пре две године пронашла у интернет новинама, у којима такође уживам. Била бих срећна када бих у њима провела исто година колико и у радију.

Недавно Вам се десило да Вам је ,,украден“ интервју, о чему се заправо ту ради и који је епилог тог догађаја?

– Драго ми је што си то назвала правим именом – крађа. То је заиста нечувено и први пут ми се тако нешто десило за 28 година колико се бавим новинарством, а колико се сећам то се никада никоме у Ваљеву није догодило. Интервју, који сам заказала са градоначелником Ваљева Слободаном Гвозденовићем, присуствовала је и шефица ПР службе Ваљева, која је наш разговор све време снимала. Делови, и то извучени из контекста или оно што је одговарало шефици ПР службе, само неколико часова по завршетку, су објављени на сајту Града, без мог знања и дозволе. Чак ме нико није питао, нити је пријавио да ће део разговора бити објављени и то дан раније него што је интервју пуштен у Колубарским.рс. С обзиром на то да је то класична крађа ауторских права највероватније ћу Градску управу тужити. Још увек нисам дефинитивно одлучила. С једне стране желим да то учиним како бих бар тужбом заштитила професију, а с друге стране сам у моралној дилеми с обзиром на то да није једноставно тужити свој град, јер ми се чини да бих тим чином тужила и своје читаоце.

Одборник Српске напредне странке у Ваљеву Александар Ранковић рекао је у градској Скупштини да су новинари и медији “канцерогено ткиво” и припадници “плебса” и запретио им да за пројектно финансирање “више не рачунају на новац из буџета”, док је неколико дана пре тога градоначелник Ваљева Слободан Гвозденовић рекао да изјаве даје искључиво “дипломираним новинарима”. Како ви коментаришете ове ситуације и однос власти према новинарима у Ваљеву?

– Однос власти према новинарима у Ваљеву је попут односа власти према народу – бело је бело кад ја кажем да је бело и кад ја кажем да је побелело онда је бело, а ви сте ту да пишете о томе и да верујете у то! Власт би била изузетно задовољна када новинари, поједини наравно не сви, не би постојали и писали, него да уместо њих пишу или саопштавају само лепе вести ПР службе. Власт воли и поштује само оне новинаре који су послушни и раде за њих и њихове интересе. Тако је било одувек, тако ће бити и убудуће. Али, актуелну власт Ваљева одликују још бахатост, примитивизам и самовоља. Када је усвојен буџет Ваљева за 2018. годину, за медије или информисање издвојено је пет милиона динара или 0.17 посто, што на најбољи начин показује однос власти према медијима и новинарима.