Визуелна ретроспектива времена

Аутор: Ана ОПАЧИЋ

На фотографијама документовани излози из прошлог века. Рибарница, фризерски салон, пиљарница, посластичарница… И сви имају исту повезницу, портрет Јосипа Броза Тита са црним флором. Урамљен поносно стоји међу воћем и поврћем, полуткама меса, некаквим алатом. То су биле прве фотографије које је уметница Горанка Матић забележила, када је стицајем низа случајности одлучила да се уместо историји уметности посвети овој уметничкој дисциплини.

Вишедеценијски рад Горанке Матић приказан је у Музеју савремене уметности од 24. марта ове године. Изложба је подељена у пет тематских целина, постављена на три нивоа овог културног београдског здања. На самом уласку било је неопходно испоштовати све епидемиолошке мере. Изложба носи назив „Искуство у гужви“, међутим, ово моје искуство и визуелно упознавање са ауторкиним радом протекло је без много гужве, уз покоје сусретање са осталим посетиоцима.

Прегршт црно-белих фотографија, верно осликавају дух времена у ком су настале. На једном од зидова масним словима исписан цитат ауторке: „Научила сам на гужву још од рок концерата, лактање са фотоапаратом, на који начин у метежу ухватити кључни моменат, појединца и гомилу. А све се тада учило кроз симбиозу са другима и кроз праксу на терену.“. При уласку у просторију примећује се споменута симбиоза, она масовна, протестна, сликом и звуком приказани немири на београдским улицама из периода деведесетих година.
Наилазим на нешто мало боје, заправо, само су слике биле у боји. Приказане последице које је бомбардовање за собом оставило. Одмах испод у углу, непотписана фотографија, мања од осталих, овековечен спонтан осмех новинара Славка Ћурувије и његове супруге. У каснијем истраживању проналазим да је то његова последња фотографија.

Током осамдесетих година прошлог века веома иновативан био је процес колорисања фотографија, то се одмах опажа када се крочи у одељак поставке који је посвећен рок музици. Фотографије на документ папиру уметница је ручно бојила како би допринела динамичној визуализацији представљеног. Ову технику први пут је искористила на унутрашњем омоту албума групе Идоли.

Жар омладине врви са зидова. Сликом приказани концерти новог таласа, црно-бели портрети младог Владе Дивљана и Срђана Шапера. Ту су и оригинални омоти грамофонских плоча, колорисани уснули Бајага за омот албума „Са друге стране јастука“, групе У шкрипцу и Дисциплина кичме, запажам и једну плочу вечног дечака Ђорђа Балашевића.

Горанка Матић је током своје каријере била уредница фотографије у недељнику „Време“ и дневном листу „Политика“. У интервјуу за дневни лист „Данас“ каже да смо сви ми писмени али је само понеко писац, а сама фотографија је показатељ нашег система гледања на свет. Један део изложбе чине портрети људи из разноврсних друштвених миљеа, политичари, уметници, режисери, глумци, певачи. За стварање портрета ауторка истиче да је неопходно бити добро припремљен и знати ко је особа која се налази испред објектива.

Ова сликовна хроника збивања на уметничкој, културној и политичкој сцени Југославије и Србије биће отворена за посетиоце до 24. маја 2021. године.