Интервју недеље

Витилиго не мора увек бити мана

30. април 2021.
Журналист

Aуторка: Александра Павловић

,,Живот није само имати добре карте, већ и добро одиграти када су оне лоше”, руководећи се цитатом Џека Лондона, Ивана Питаревић прави је пример девојке која је успела да својим ставом своје мане претвори у предност. Након што јој је преминуо отац, Ивана је због стреса добила флекице по лицу и телу. На овај неправедан распоред Ивана није могла да утиче, али зато јесте на начин на који ће нам презентовати витилиго. Ивана данас са поносом истиче витилиго и управо због тога је посебан модел једне београдске агенције. За Журналист преноси своје искуство са витилигом.

Да ли би могла да се присетш тренутка када си се први пут сусрела са витилигом?

Након стресне ситуације приметила сам да ми се око левог ока појавио круг светлији у односу на мој тен. После пар дана сусрела сам се и са белим трепавицама. Тада нисам никоме причала о томе, јер је моја породица пролазила већ кроз много ствари. Kамуфлирала сам то пудером и маскаром и тако ,,скривала” скоро годину дана. Kао и свака друга четрнаестогодишњакиња нисам баш увек била расположена за шминку, па сам неретко одлазила и без ње. За децу у школи то је била главна атракција. Осећала сам се као да имам две главе и да сам у центру циркуса. Једни би се подсмевали, други чудили, а неки чак то посматрали са одређеном дозом гађења.

ivana 3

Породица и блиски људи су увек били уз мене. Делом јер су знали колико сам емотивна, а делом јер су осећали сажаљење да поред оног губутика који ми се догодио, морам да живим до краја живота са још једном ствари за коју ће ме људи увек испитивати. Неизмерно сам им захвална јер ме никад нису гледали другачије и с њихове стране никад нисам осетила свој недостатак, већ само неизмерну љубав и подршку.

Kада се догодила прекратница у твом животу да почнеш да гледаш на витилиго са позитивне стране?

Те 2016. године први пут сам учествовала на недељи моде. У бекстејџу пришао ми је дечко који је био одушевљен витилигом. Замолио ме је да ме фотографише и окачи те слике у свом италијанском магазину и представи ме као ново уникатно лице. Пошто сам одувек маштала о иностраном свету моде, за мене је то била највећа услуга на свету. Не само фотографисање, већ управо та промена у мојој свести и подршка која ми је била преко потребна у том тренутку. Тада креће моја прича о самопоуздању и приказивању недостатака на најлепши начин. Али и сада након емисије на Првој телевизији, након толико нових људи које је заинтересовала моја прича, па и тебе саме која си изабрала баш мене за ову тему, добила сам још већи ветар у леђа. Схватила сам колико девојчица и дечака сада пролази оно што сам ја пре пар година и због њих никада не желим да престанем да причам на ову тему.

Имамо неколико примера светских модела које са поносом истичу витилиго, колико је он заступљен у модној индустрији?

ivana 4

 

Тренутно имамо пар модела који имају витилиго.  Вини Харлоу као прави пример. Она је црнкиња коју су одбили јер је имала витилиго. Међутим како су се тржиште и његове потребе промениле, сада је она један од најплаћенијих и најзаступљенијих модела у индустрији. Такође, она је једна од мојих инспирација која ми је помогла да прихватим витилиго као предност, а не као ману.

Kако данас гледаш на ону девојчицу која у осетљивом периоду одрастања пролази школом, а сви је испитују ,,шта ти је то”?

Сада бих волела да пригрлим ту Ивану од 14 година која чајевима и мелемима покушава да третрира флекице. Поручила бих јој да не брине, јер ће једног дана сви гледати другачије на њену причу. Жао ми је што се раније није догодило познанство са италијанским фотографом. Јер након тог познанства витилиго је добио само позитиван аспект. Kада сам се вратила у школу више се нисам обазирала на коментаре. Нисам тражила валидацију деце, нити сам се више шминкала. Kако сам кренула да представљам себе такву људима, гађења, чуђења и сва друга негативна осећања од стране људи су нестала. Једноставно видели су оно што им је представљено.

Шта би поручила девојчицама које се сада можда сусрећу са витилигом или ће се тек сусрести?

Шта год би сада рекла, имам утисак да би деловало као клише и већ речено. Али знајте сви сте посебни на свој начин, Сваки недостатак можете окренути у своју корист и узети највише од њега. Волела бих да једног дана имам своју заједницу где би се сви ми ,,другачији” дружили и међусобно бодрили. А док се то не деси, ко год се осећа лоше по питању различитости које му је природа наменила може слободно да ми се јави лично и добиће сву моју љубав и подршку која је мени била потребна када сам ја била у њиховим ципелама!