Наука и уметност

Високе потпетице (ни)су само за жене

7. децембар 2011.
Наташа Жигић

Кажу да се жене на први поглед заљубе само у ципеле. “Не знам ко је измислио високе потпетице, али све жене му пуно дугују“, рекла је једном приликом чувена Мерилин Монро.

Фетишизација обуће отпочела је у 20. веку, под утицајем медија масовног комуницирања и филмске продукције Холивуда.

Сасвим сигурно да сви знамо за Доротине црвене ципелице из филма “Чаробњак из Оза“, за Пепељугине стаклене ципелице и за Ворхолове ципеле од дијамантске прашине. Да ли се сећате “Отрова“, из чувеног Алмодоваровог филма? На спретности и грациозности с којом је шетао у својим високим потпетицама би му свака жена позавидела.

Кроз историју, високе потпетице нису биле резервисане само за припаднице лепшег пола.

 

 

На штиклама кроз историју

У почетку, ципеле су биле само штитници за ход по камењу , које је примитивни човек невешто правио од траве и лишћа. Обућа се често помиње и у Библији, а цртежи ципела са штиклама пронађени су и на зидовима египатских храмова и гробница фараона.

Обућа са штиклом прво је била резервисана за припаднике јачег пола европске аристократије. Високе потпетице су, веровали или не, настале из практичних разлога-због јахања коња!У 15. веку, јахачима је већа пета обезбеђивала већу стабилност ноге у узенгијама.

Што се тиче средњевековних дама, прича је следећа-висока потпетица је настала у Енглеској због честих киша, које су за собом остављале блато и баре. Добростојеће даме нису желеле да прљају и да квасе своје хаљине, па је изигнута пета била од велике помоћи.

Пошто је увелико испунила своју практичну вредност, штикла је постала незаобилазан детаљ како мушке, тако и женске обуће. Штикла постаје статусни симбол. Висина штикле представња мерило положаја појединца у друштву, а припадницима радничке класе била је дозвољена само равна обућа.

Иако их је било и у ранијим епохама, сматра се да је штикле у моду 1533. године увела Катарина Медичи. Пошто је била ниска растом, за своје венчање са војводом од Орлеана наручила је од фирентинских мајстора пар ципелица са изузетно високом потпетицом. Историјски извори кажу да су виђеније жене у Венецији у 16. веку за свечане прилике носиле штикле високе чак двадесет центиметара, па им је била неопходна помоћ двојице слугу како би уопште могле да ходају.

Међу аристократијом у Европи до Француске револуције важило је правило-виши статус у друштву, виша пета.

Луј XIV у моду уводи обућу са платформом, због свог комплекса висине. Жозефина Бонапарта своје стопало враћа на земљу због Наполеоновог комплекса ниског раста.

Након пада Бастиље, све што је подсећало на монархију постало је непопуларно. И сталешко друштво, и мода из високих кругова, и високе потпетице. Сматрало се дегутантним носити их, јер су подсећале на апсолутистичко време неједнаких. Идеали слободе, братства и једнакости налагали су да треба остати “при земљи“.

Мушкарци и њихове “платформе“

Можда се данас висока пета не повезује са друштвеним положајем појединца, али комплекси остају. Наиме, у данашње време су међу мушкарцима нижег раста из света шоу бизниса и политике популарне ципеле на платформу или “elevator shoes“. Предност ових ципела је дискретан начин на које оне “додају неколико центиметара вишка“.

Међу првима је кренула да их производи њујоршка фирма “Адлер“, популарна по рекламним слоганима као што су “Нахрани свој его, Амиго! Сад можеш да будеш виши од ње!“

“Лифт“ ципеле биле су резервисане за господу са “дебљим новчаником“. Купци овакве обуће су захтевали дискрецију, што им је “Адлер“ и омогућио тако што су послати каталози за били вешто замотани, да би се њихов садржај сачувао од радозналих погледа.

Мушкарци који су се потпомагали оваквом обућом “изашли су и ормана“ ’70их година захваљујући рок-звездама, које су “фурале“ платформе као део имиџа. 

Паскал де Фабрицио, “Ђепето холивудских звезда“, био је међу првима који је помогао славној господи да “порасту за који центиметар“. Правио је обућу за све, од Синатре до Мајкла Дагласа и Сталонеа. Када је одлазио у пензију, признао је да је додавао висину многим славним личностима.

Шушка се да “лифт“ципеле носе Том Круз, Расел Кроу, а од политичара Саркози, Медведев и многи други.

Савремени фетиши

Крајем 19. века штикле се опет враћају у моду, и од тада су непрестано присутне. Кроз историју, обућа, а нарочито женска, добијала је све више на значају, како у модном тако и у културолошком смислу. Данас, у 21.веку, пошто смо дубоко заглибили у потрошачко друштво, штикла је добила ласкаву тилулу највећег женског фетиша.

На полицама “светских ципеларника“ налазе се златне ципеле Серђа Росија, које вреде “скромних“ 9.825 долара, Лубутинове “примабалерина-балетанке“ са штиклом од 20 центиметара, које је буквално немогуће носити, уколико нисте балерина. Заљубљенице у моду знају да је Лубутин тај који је измислио црвени ђон, као знак ултимативног елитизма. “Црвени ђон испод ципеле је знак престижа“, рекао је.

Било како било, данас је штикла савремени фетиш. Жене су заљубљене у штикле, а мушкарци у жене које их носе. Већина жена би дала и последњи динар за ципеле које “одузимају дах“. Ту ништа не мења чињеница да је чак 43 одсто жена бар једном у животу задобило лакше повреде због штикли.

У сваком случају, треба имати на уму савете из Бонтона: Штикле треба умети носити, у супротном, испашћете смешни и неспретни.