Вишедеценијски проблем и даље без епилога

Снови о бољем животу становника „Картон ситија“ и Чукаричке падине још једном пали у воду

Након нешто више од две године од почетка радова, модерни тржни центар „Ада Мол“ у Радничкој улици свечано је отворен 24. мај. Након скоро три деценије, проблем нелегалног ромског насеља удаљеног само неколико стотина метара још увек није решен. 
Дехуманизовани услови у којима, окружени блатом, болестима и сиромаштвом, живи неколико стотина деце изгледа да нису довољан покретач за решавање овог проблема.
Упозорење онколога др Душана Девића да се спаљивањем каблова, што је чест извор прихода у ромском насељу, ослобађају најопаснији бојни отрови такође није уродило плодом.
Изгледа да ни сталне жалбе становника Чукаричке падине на дим и непријатне мирисе такође нису довољне.
molНакон што су због капиталних пројеката срушена нехигијенска насеља на Новом Београду, а њихови становници исељени у контејнере, изградња овог тржног центра уливала је наду становницима Чукаричке падине да ће добити колико-толико чистији ваздух, а становницима ромског насеља да ће живот наставити у условима достојним човека. Али овај капитални пројекат не само што није допринео томе, већ је и угрозио безбедност становника у својој непосредној близини. Наиме, минирање терена за темеље велелепног тржног центра проузроковало је пуцање зидова на кућама становника овог дела Радничке улице. Због тога су надлежнима непрестано упућивали жалбе, али поучени искуствима комшија, можда су већ унапред требали да знају да ће оне бити занемарене. Велика улагања и приливи у градску касу били су довољни да градске власти, када је у питању овај пројекат, зажмуре на једно око и забораве на проблеме грађана. А исто раде и у случају „Картон ситија“, само изгледа из супротних разлога, да би спречили одливе. У сваком случају, назнака да ће ускоро прогледати нема.
Уколико је уопште потребан капитални пројекат као покретач за обезбеђивање основних услова живота изгледа да је, када је реч о „Картон ситију“, удаљеност од неколико стотина метара дефинитивно била превише велика да би „Ада мол“ имао неки утицај. Зато жртве наду сада проналазе у дуго најављиваном пројекту заштите зоне водоизворишта који би можда могао да реши проблеме свих. Али то је само још једно „можда“.  ks
Припадници националне мањине не траже савремене објекте са фасадним брисолејима, великим стакленим површинама и грандиозним, озелењеним, спратним терасама. На домовима који би уместо дрвета, картона и лима имали праве, чврсте зидове, паркет уместо блатњавог пода и воду и струју били би вероватно и више него захвални. А на дану без паљења, канцерогеног дима и непријатних мириса житељи Чукаричке падине би били и више него захвални. Да ли тај пројекат није довољно инспиративан за градску власт или животи тих људи, уколико неко уопште може да им одреди цену, вреде далеко мање од капиталних пројеката, питање је које се поставља, а одговор на њега изостаје већ тридесет година.