Више од дипломе

Поглед једног од највећих српских научника Милутина Миланковића упрт је негде ван Србије – бар је тако на новчаници од 2000РСД. Наука заправо никад није имала новац као првенствени циљ, али проблем настаје кад и држава због тога окреће главу и ресурсе од те „непрофитабилне“ делатности. Проблем постоји на три нивоа. Прво, Министарство за просвету и науку највећи део свог буџета троши на плате просветних радника, те им не остаје довољно за унапређење школског система. Такође, захтеви тржишта рада 21. века као да стално измичу пред тромим и тврдоглавим старим образовним системом. „Са једне стране, студенти се образују за профиле који остају непрепознати на тржишту рада. Послодавци не препознају компетенције одређених профила и често не знају за шта се школују одређени профили. Са друге стране, високо образовање не школује оне профиле који поседују компетенције које се траже на тржишту“, каже Дејана Лазић, директорка Универзитетског центра за развој каријере и саветовање студената.

Затим, сами дипломци нису способни за рад у својој струци јер током школовања немају прилику да испробају теорије које су мукотрпно памтили за испите. На многим факултетима не постоји институционализована, а још мање обавезна стручна пракса, тако да оцене у индексу остају мртво слово на папиру.

Подршка ван клупе

„Имам трему када треба да причам пред професором“, „који посао могу да нађем са својом дипломом“, „како да се пријавим за ову стипендију“ су нека од питања које студенти постављају Универзитетском центру за развој каријере и саветовање студената. Огорченим студентима смета још један намет који на почетку сваке године при упису уплаћују Центру, али то је претплата на услуге које им могу користити. Предузимљиви користе ту прилику стратешки, прате конкурсе за праксе, послове, стипендије и тренинге. Ипак, већи је број оних који верују да је са дипломом у руци посао одмах иза ћошка. „Њима је важно објаснити да факултетска диплома сама по себи не обезбеђује запослење. Због тога их охрабрујемо да још током студија траже могућности за обављање стручне праксе или волонтирање, за додатно образовање, било да су у питању неки посебни стручни курсеви, страни језици, рад на рачунару, али и вештине комуникације, способност за рад у тиму, организационе вештине и тако даље”, каже Дејана Лазић. Једна од могућности је да студент изабере фирму у којој би желео да ради праксу и пошаљу молбу са радном биографијом и захтевом за праксу. Ту је и Сајам пракси који сваке године у новембру организује Канцеларија за младе. Од тога немају корист само студенти који добијају радно искуство, већ и компаније које добијају могућност да прво обликују радника према својим потребама да би га потом запослили, објашњава Дина Тасламан, координатор програма у Канцеларији за младе. Ако компаније немају потребе у том тренутку, могу да направе базу кандидата коју касније могу да искористе када се отвори ново радно место.