Вештачки доживљај света око нас

Живимо у свету технологије. Већина људи своје мобилне телефоне сматра продужетком својих руку. Постали смо робови машина.

Све мање времена проводимо једни са другима. Чак и када се дружимо, разговор је све чешће замењен гледањем у „паметне“ телефоне. Сваки тренутак треба да буде забележен фотографијом, иначе као да се и није десио. Такве слике се одмах постављају на друштвене мреже. Сликамо храну, пиће, снимамо драгоцене тренутке. Људи су усредсређени на то да фотографије буду допадљиве и другима, у њих улажу много труда и времена. Радећи то пропуштају моменте које вреди доживети. У један од таквих „непроживљених“ тренутака можемо уврстити и обилазак велелепних плешућих фонтана у Дубаију. Чекајући да гледате фонтане које играју уз музику, освртом ћете угледати већину људи који стоје са рукама у ваздуху покушавајући да ухвате што бољи кадар. Када се рефлектори угасе, телефони обасјавају лица стотина људи. Нико од њих нема стваран доживљај тих фонтана, њиховог скока у вис, преламања воде у ритму музике, јер све то гледају кроз екране својих телефона. Већина туриста је први пут  видела ту „представу“ када су гледали свој снимак. То је само један од бројних примера како губимо везу са садашњошћу. Свима нам се дешавало да нам пријатељи после неког путовања траже да им покажемо фотографије и не питајући да им испричамо утиске. Очекивано је да је све забележено на њима.

Шта би се десило да нема их нема? Можда више не верујемо себи, својим чулима, па нам донекле та технологија и видео и аудио записи служе као потврда нашег доживљаја. Међутим, можемо ли нешто назвати својим доживљајем, а да смо то први пут видели посредством телефона или неког другог апарата? Човек се напретком технологије одвојио од природе и света око себе. Технологија је олакшала свакодневни живот људи. Почевши од комуникације са људима на другом крају света. Технологија напредује, а чини се да човек не успева да влада њоме. Научници генерацију деце рођених после 2010. године називају „Генерацијом Алфа“. Њихово обележје је то што ће одрастати са „таблетима“ и „паметним телефонима“.

Свет у ком живимо се  мења, али треба да научимо да му се прилагођавамо и управљамо њиме, а не он нама. Треба да искусимо и доживимо и срећу и разочарање, да видимо природу око себе, да будемо присутни у тренутку, а не да о томе гледамо на фотографијама.