Вештине праве разлику

Марина Јанковић, координаторка Канцеларије за младе у Смедереву и Зоран Јовић, координатор пројекта ,,Млади у акцији" за Подунавски округ, на једној од радионица у Смедереву

 
Марина Јанковић је координаторка Канцеларије за младе у Смедереву. Ове канцеларије постоје у свим градовима у Србији, под покровитељством Министарства омладине и спорта и њихов главни циљ је пружање помоћи младима, пре, током и након студија.  Њен рад  на нивоу града Смедерева заснива се на саветовању студената најчешће пре и  по завршетку факултета, усмеравање њих на занимљиве пројекте и стипендије у иностранству, презентовање програма који студентима помажу да направе добар ЦВ, да постану добри кандидати за посао, да се припреме за разворор са послодавцем и да постану свесни својих способности.
 
На који начин Канцеларија за младе помаже студентима?
 
Основна идеја Канцеларије за младе јесте да студентима олакша пут ка налажењу посла у струци за коју су се школовали. Не могу сви након факултета да се запосле у Београду. Оно што је добро у оквиру целе ове организације је да канцеларије постоје широм Србије и да се, свака у свом граду, залаже првенствнено за останак младих у родном месту, тако што ће им помоћи да конкуришу за отворене позиције на нивоу града. Наравно, има и студената који желе да своју срећу окушају у иностранству, било да је то наставак студија или посао. У том случају, нудимо им различите програме стипендирања путем организације Ерасмус Мундус.
 
Пре месец данав у Подгорици одржан је информативни форум земаља Западног Балкана „Еразмус+: Млади у акцији”, где су између осталих били присутни и координатори свих Канцеларија за младе у Србији.  Какав је значај овог форума?
 
Главни циљеви Форума су били размена информација и искустава, стицање нових знања о Програму „Еразмус+: Млади у акцији”, али и рад на развоју препорука за повећање коришћења и релевантности програма у региону Западног Балкана. 
ЕУ Програм „Еразмус+: Млади у акцији” препознат је као програм који остварује главне циљеве кроз пројекте мобилности младих и омладинских радника, изградњу капацитета за младе и успостављање стратешких партнерстава између релевантних организација и институција земаља Европске уније и Југоисточне Европе. Циљеви овог програма, али и учешће представника Републике Србије на оваквим и сличним регионалним и међународним форумима и конференцијама, обилују потенцијалом за значајан допринос развоју и спровођењу омладинског рада или наставка студирања у земљама ЕУ, као и подстицању сарадње младих и институција за младе на простору Западног Балкана.
 
Како Канцеларија за младе у Смедереву промовише тај програм?
 
Ми из Канцеларије у Смедереву се конкретно трудимо да младе првенствено путем друштвених мрежа информишемо о могућностима које овај програм пружа, али смо имали и радионице у нашој канцеларији и у Дому за културу, које су биле веома посећене. То је доказ да је младима стало да напредују у каријери, али да им је на том путу потребна смерница. Из тог разлога ми постојимо.
 
Ако се млади ипак одлуче да остану у Србији након факултета, шта је то што им Ви прво саветујете када дођу на консултације? 
 
За почетак добијају брошуре ,,Како повећати запошљивост факултетски образованих људи у Србији”. Студенти у њој могу да пронађу све практичне ствари о запослењу које се често не наглашавају у оквиру програма наставе на факултетима, као што су рецимо неке преносиве вештине које су применљиве на различите врсте послова. Такође у брошури се наводе најпрофитабилнија занимања, али и шта послодавци очекују од будућих запослених, који ниво знања је неопходан и на шта се највише ставља акценат при запослењу. За студенте је веома важно да се на време ангажују и прате сва дешавања која им при запослењу могу помоћи, а ми им често саветујемо да у потрагу за послом или макар праксом крену много пре завршетка самог факултета.
 
Споменули сте вештине које су неопходне при запослењу, мимо оних стечених на факултету. На које такве вештине ова брошура упућује?
 
Те вештине се често називају и функционалне или меке вештине. Послодавци су ти који су поставили стандард и он се прати уз веома мале варијације. То су најпре тимски рад, организовање и планирање, способност даљег учења и усавршавања, аналитичко мишљење, преузимање иницијативе, доношење одлука, практична примена теоријских знања, познавање страних језика. Потребно је нагласити да диплома није довољна. Она увећава шансе да се запослите, али су ваше личне способности и вештине оне које праве разлику. Морате да знате да представите своје вештине и да трагате за приликама. Код варијација, мисли се на мале разлике у траженим вештинама у зависности од посла за који се аплицира, јер ће сваки послодавац тражити једну или неколико кључних вештина код кандидата за које он сматра да су неопходне у том послу. Тако на пример за позицију у домену маркетинга треба да будете динамични, комуникативни, оријентисани и ка индивидуалном и ка тимском раду, док у домену права и конкретно административног приправника у адвокатури морате поседовати завидно знање енглеског језика и рада на рачунару, али изнад свега бити педантни и одговорни.
 
Где студенти најчешће греше након завршеног факултета?
 
Први камен спотицања јесте писање ЦВ-а. Пракса нам доказује да студенти не знају да направе функционалан ЦВ, а веома мали број њих сматра да је изглед ЦВ-а уопште важан послодавцу. То је велика заблуда студената јер постоји тачно утврђен образац и шаблон на основу кога подаци из личне биографије морају бити унети. Исти проблем постоји и приликом писања мотивационог писма, које није обавезно за све позиције, али такође мора имати посебну форму. Следеће што бих нагласила је пасивност студената и незаинтересованост за брзо налажење посла. Велика већина свршених студената је у стању да шаље безброј ЦВ-а послодавцима мислећи да ће их 50% њих звати на разговор, али не схватају да је слање ЦВ-а само стоти део корака при запослењу. Студент такође мора да ступа директно у контакт са послодавцима и да учествује на трибинама на тему запошљавања, којих има неколико у сваком месецу.
 
Како да студент постане идеалан кандидат за посао у струци?
 
Постоји неколико кључних ставки на које сваки студент треба да обрати пажњу приликом студирања, а које ће му након факултета много помоћи. Битно је да се информише о свим дешавањима и активностима у вези са одабраном професијом. Важно је да се опроба у реалним радним ситуацијама и стекне неко минимално радно искуство. Следећа кључна ставка је да константно унапређује своје вештине и буде свестан њихове важности. Увек треба да се посаветује са стручним лицима, уколико има било коју недоумицу у вези са будућим послом, и наравно веома важно данас, да се умрежава, буде члан различитих организација, волонтира и тражи препоруке.
 
Са којим проблемима се студенти након завршеног факултета среће на тржишту рада у Србији?
 
Сви смо сведоци тешке ситуације у држави, тешко се налази посао, још теже тај исти задржава. Раније је било много лакше наћи посао јер је било мало квалификованих људи, па су се они са факултетом сматрали експертима и посао добијали још на студијама. Данас велики проблем представља пре свега огроман број образовних профила на факултетима за које не постоји конкретно занимање па долази до преклапања струка и запошљавања неадекватних људи за ту струку. Овде пре свега мислим на разна звања менаџера, маркетинг стручњака, еколога,итд. Студенти масовно завршавају ове профиле и након тога тешко налазе посао у тој области, а неки га никад и не пронађу, па раде на сасвим другим позицијама. Не можемо кривити само студенте за овакве одлуке, већ и државу која ове програме акредитује, а није спремна да запосли људе који то заврше. 
Други велики проблем представља презасићење одређених занимања, попут економиста или правника. На бироу ова група чини највећи проценат незапослених. Овај проблем јавља се услед огромног броја расположивих места за студирање на ових факултетима, а не пружање услова од стране државе да се тај исти број запосли. Наша држава, чак и у условима највећег благостања не би могла годишње да запосли 1500 правника и исто толико економиста, колико их годишње упише, а чак и да говоримо о половини тих бројки, опет је проблем исти.
Ако занемаримо ова два проблема, трећи проблем који се јавља независно од њих је веома присутан и много је већи у свом обиму. Јавни сектор је загушен, а све више се улаже у приватни сектор и подржава запошљавање у њему. Мали је број расположивих радних места и због тога велики број људи са факултетом нема где да ради. Низак животни стандард у Србији онемогућава пристојну зараду. То су све проблем са којима наша држава тешко излази на крај.
 
Како решити ове проблеме најповољније по студенте?
 
Први проблем је решив и то би за почетак био добар корак у будућност. Потребно је донети национални систем класификације занимања и национални оквир класификација, чиме би се застарела класификација занемарила и успоставио бољи однос између нових образовних профила на факултетима и захтева савремених послодаваца. За решење другог проблема нема конкретног решења, а неко прелазно решење је да се студенти окрећу ка занимањима која су тек у развоју и која им могу пружити добру зараду. То су тренутно занимања у области ИТ технологије, фармације, организационих и електротехничких наука. Трећи проблем је много дубљи и потребне су године прилагођавања И реформи како би се нешто променило, а пошто решење тог проблема у многоме зависи од државе, студентима остаје да паметно бирају факултете који ће им омогућити запослење и у садашњим условима у Србији.