Венеција: сан који траје

Изнад врата пише “ DOGANA” . Цариник баца поглед на пасош и показује на излаз. Неочекивано, српски држављани су ослобођени пасошке контроле. Добро дошли у Венецију! Додуше, пристаниште пре личи на индустијску зону метрополе него на један од најлепших градова света.

Брод са четрдесеторо људи плови до срца града. Поздрави и упутства нижу се на италијанском, енглеском, холандском, руском, српском… „ Са ваше леве стране можете видети цркву Santa Maria della Salute, десно се налази најстарија кућа у Венецији. Она зелена кућа припада Елтон Џону”. Водич говори превише брзо или је превише ствари које треба видети. Венеција се на прави начин може доживети једино са воде. Зграде су зидане тако да су им прилази углавном са канала, па се са улице чини да вам куће окрећу леђа. Са леве стране налазе се две жуте зграде. „ Ово је суд, а ово је био мушки затвор”, обавештава водич. Између суда и затвора налази се широм света познати Мост уздаха. Наиме, жене осуђеника су на том мосту туговале за својим мужевима када су их одводили у затвор.

Са дока уз који брод пристаје групица се улива у реку људи. Венецију дневно посети 100.000 туриста. На сваком кораку налазе се продавци сувенира. Цене су папрене, 10 еура за обичан, шарени магнет. Изузев традиционалних венецијанских маски и макета гондола, већина сувенира може се купити било где – мајице са натписима, дрвене наруквице и огрлице.

Мост уздаха и неколико пролаза воде до трга Сан Марко ( Свети Марко – светац заштитник Венеције ), највећег у Венецији. Нема очекиваног напада голубова, већ само њих неколико, од којих је један мртав. Сам трг визуелно је затворен грађевинама у којима су Млеци пословали. Између њих уздиже се црква Светог Марка, украшена мноштвом златних детаља. На средини крова смештен је крилати лав, симбол Светог Марка. До ушију допире звук виолина и контрабаса. Долази из кафеа “ Флориан “, најпознатијег кафеа на свету, у коме кафа кошта 10 еура, јер у цену улази и атмосфера. Овде су седели Вајлд, Пруст, Сартр, Mан… Венеција је подељена на два дела, туристички и део за становање. У туристичком делу не можете ручати или попити пиће и унапред знати колико ћетe платити, јер у цену улази услуга, атмосфера и то што имате место за седење. Понуда туристима пажљиво је осмишљена, јер је на тргу Светог Марка седење забрањено, па је неизбежно сести у један од кафића или ресторана ради одмора.

Мноштво уличица одводи од трга. Излози радњи препуни су украшених маски са перима и фигура од стакла свих облика, боја и величина. “ Мурано“стакло један је од симбола Венеције. Мада се фигуре и накит са карактеристичном ознаком могу пронаћи на сваком кораку, 80 одсто су копије.

Осећа се тежак мирис устајале, прљаве воде. Долази из канала где су смештене гондоле. Пловила од тамног, изрезбареног дрвета, украшена детаљима златне и црвене боје чекају туристе. Гондолијери у тамним оделима припремају посуде са шампањцем и песмом позивају људе у гондоле. Ипак, пошто су цене вожњи између 100 и 500 еура, већина остаје привезана за обалу. У већим каналима у Венецији, вода протиче и остаје чиста, док је у мањим устајала, а туристи, упркос забранама, бацају смеће у њу.

Мушкарац и девојка са псом се свађају. Она испушта поводац и песницама напада мушкарца. Пролазници их раздвајају и одводе је у другом правцу. Добар подсетник да је Венеција, иако толико другачија, и даље град као и сваки други јер људи остају исти ма где живели.

Безбројне уличице се нимало не разликују. Све су уске, окружене високим зградама, прошаране каналима и мостовима. Канали и улице испреплетани су тако да се често улице завршавају на једној и почињу на другој обали канала који се може прећи само чамцем. Пролази чамац са натписом „ taxi boat”. И тада схватате : Па овде нема аутомобила! Читав саобраћај, транспорт намирница, робе и људи, све се превози водом.

Такси јури каналима испод мостова толико ниских да се могу додирнути. Људи из чамаца улазе у хотеле и ресторане. Таласи запљускују улазна врата зграде. Као да јој је измакнуто тло под ногама. Места за везивање чамаца означена су јарким бојама, а балкони украшени љубичастим и црвеним висећим цветовима.

Град је поплављен. Нема семафора, али ту је густ саобраћај на раскрсницама. Нема пешачких прелаза, али људи морају прећи улицу. Вода гута читав град. Чини се да ће га сваког тренутка потопити…