Тешко се може рећи да је ико брже напредовао од њега у кошаркашком смислу: пре четири године био је анонимус и један у низу талената у „земљи кошарке“, а данас светски вицешампион, четвроструки шампион државе, двоструки освајач прстена АБА лиге, двоструки шампион Купа Радивоја Кораћа и носилац признања „Звезда у успону“ коју додељује Евролига. Некада се његово име причало само по ужим кошаркашким кулоарима, а данас име Богдана Богдановића поносно изговара цела Србија.
ПОЧЕТАК ЈЕ БИО ПРИЛИЧНО ЛОШ…
Сећам се првог тренутка када сам га видео на паркету: била је то утакмица Партизан – Црвена звезда у сезони 2010/11. Ушао је нешто при крају утакмице при резултату плус 30 за Партизан. Приликом уласка на паркет, Петар Денда је споменуо да се ради о врхунском таленту, а неколико дана пре тога сам прочитао да је Богдан један од ретких талената „који се родио са намештеном руком“. На тој утакмици је погодио своју прву тројку у сениорској кате огрији. Срећа на његовом лицу била је видљива и са врха трибина у „Пиониру“.
Целокупна његова улога у тадашњем тиму Партизана, којег је тада водио Владе Јовановић, сводила се на улазак у већ решеним утакмицама. Предност су добијали мало старији играчи попут Кецмана, Божића, Веселог, а и неки, по тренеру Јовановићу, талентованији играчи његових година попут Лучића, Милосављевића, Чакаревића, Анђушића и Клобучара.
ЈЕДНА ШАНСА ЈЕ ДОВОЉНА…
Повратком Душка Вујошевића у Партизан, почиње нова ера Партизана, а предводник је, непланирано, постао он – Богдан Богдановић. Довођењем Торија Томаса, тадашњег трећег стрелца руске лиге, Вујошевић је желео да има лидера на паркету. Међутим, омалени плејмејкер се није најбоље уколопио у Партизан. Тако је, непланирано, сав терет спао на голобраде играче Партизана – Лучића, Милосављевића, Богдановића, Вестермана, Бертанса.
Тренер Вујошевић је по медијима често провлачио тезу да је тадашњи тим Партизана талентованији од тима којег су предводили Паспаљ, Дивац, Даниловић и Ђорђевић. Врло снажно је та реченица одјекнула у ушима свих љубитеља кошарке. Ко је тада веровао Душку?! Ја, искрено, нисам. Али су ме игре овог тима разувериле. Чекао је Вујошевић Богдана скоро целу сезону и дочекао га када је било најпотребније. Финална утакмица АБА лиге 2013. године играна је у Лакташима, а Партизан се вратио из Републике Српске са прстеном на руци. Кошгетерски учинак Богдана Богдановића био је скромних осам поена, али игра у одбрани и „затварање“ кошаркашке величине, Игора Ракочевића, је било пресудно за освајање трофеја. Следећа је била домаћа лига. Титула не доноси ништа осим престижа, али за неке је и то довољно. Четврта утакмица плеј-оф серије између Партизана и Црвене Звезде овековечила нам је целокупан таленат који поседује млади Богдановић – 17 поена у лице Игору Ракочевићу(шут из игре 4/5), исти играч беше заустављен на 10 пеона, а Богдан постаде МВП. Готово, титула је опет у витринама Партизана, дванаеста у низу.
ДУДИНА „ЛЕТЊА ШКОЛА“
Спремао се Еуробаскет, а репрезентација је требала једног бека старог, еx-Yу кова, стога је позив Дуде Ивковића стигао и на Богданову адресу. Дуда је након Еуробаскета изнео прегршт речи хвале на рачун Богдана Богдановића:
„Са Богдановићем у тиму надокнадили смо дефицит у атлетским способностима које изискује модерна кошарка. Не волим да хвалим, али Богдановић је игром, пријемом информација и прихватањем анализа противника показао да је играч од кога сигурно могу да очекујем највише домете. Он је беспрекоран играч.“
У Словенији је био један од важнијих играча у репрезентацији Србије. Душан Ивковић му је указао поверење, а он му је вратио тако што је био један од најбољих играча у репрезентацији – десет поена по утакмици, за једног дебитанта је то био солидан учинак.
Целокупан боравак у репрезентацији је много утицао на самопуздање и афирмацију младог Београђанина, који је по повратку у Партизан био свестан да је он лидер тима и да се од њега много рачуна. На мечу против ЦСКА је засијао пуним сјајем и скоро сам победио руског великана убацивши му рекордних 27 пеона, уз победоносне поене са линије слободних бацања 24 секунде пре краја утакмице. Зенит је достигао у финалној серији плеј-офа домаће лиге, опет против Црвене Звезде Телеком, у којој је бележио невероватних 30,7 поена по утакмици или 123 пеона за четири утакмице. А као круне те феномалне сезоне биле су титула „Звезде у успону“ коју додељује Евролига и избор на НБА драфту од стране Финикс Санса као 27. пик.
СИЈА СРЕБРО КАО ЗЛАТО!
Мундобаскет у Шпанији је почео, а Александар Ђорђевић има тим у који само он верује, а у њему Богдана Богдановића о којем говори у суперлативу.
“Богдановић је истински лидер и играч који може да погоди у клучним тренутцима утакмице. Он преузима одговорносту сваком тренутку и својим карактером и талентом добија утакмице. Стално показује зашто је он Господин Богдан Богдановић!”
Таква легенда да о, још увек, тинејџеру говори у суперлативу? Да ли претерује? Не! Сале је у њему видео оно што се могло видети у играчима еx-Yу кова: жеља за напредак, жеља за победом, жеља за доказивањем и, најважније, схватање кошарке као игре у којој увек најбољи побеђују.
Богдан Богдановић је темпирао форму кроз Мундобаскет и свој врхунац достигао када је било најпотребније – у четвртфиналу против Грчке, које је „почастио“ са 21 пеоном, убацивши ону чувену тројку са 9 метара због које је и амерички коментатор проговорио српски(Д Тројка!). Довиђења Грци, добар дан, Бразилци. А у четвртфиналу Богдановић поново има двоцифрени учинак – 12 поена и плус 22 поена у „плус-минус статистици“(катеогорија која је од скоро уведена, а по којој се мере поени које је један тим постигне и прими за време које је одређени играч провео на паркету), уз погођену „тројку са друге планете“ или „револверашки обрачун“ како је то сликовито објаснио Слободан Шаренац. Полуфинале против Француза, неизвесна завршница, и велика победа за Србију, а Богдан, поново, имао двоцифрени учинак – 13 пеона. Није успео Богдан да се из Шпаније врати са златом око врата, али је и сребрна медаља била довољна да њега и његове саиграче дочека више од 20.000 људи на балкону скупштине града Београда и да свих 20.000 кличе његово име и презиме.
Дуго је Србија чекала играча његових карактеристика: играча који може без проблема да погоди са 9 метара преко руке противничког играча, са пола терена из скока, у паду између тројице и да се после свега тога насмеје и намигне – онако шмекерски, чисто да противнику покаже да је све то игра и да си најбољи онда када се играш. Чекала је Србија играча који може да лупи блокаду противничком центру као да је у питању плејмејкер, да без проблема може да чува сваког играча од позиције плејмејкера до центра, да одигра „један на један“ са било ким без „мис-меч“ ситуације, да без пардона узме лопту у руке када се „ломи“ резултат или при шуту за победу и да, у већини случаја, поентира. Подсетио је Богдан да си најбољи кошаркаш тек када се играш кошарке, тек када ти она не представља опсесију или обавезу, већ задовољство.
Последњи радови
Студентски радови7. јул 2015.КАДА САН ПОСТАНЕ ЈАВА!
Интервју недеље25. јануар 2015.КАДА ИМАТЕ УРЕЂЕНУ ДРЖАВУ, ИМАТЕ И УРЕЂЕН СПОРТ
Вести из несвести5. јануар 2015.ПАРТИЗАН СЕ РЕВАНИШИРАО ЦЕДЕВИТИ
Студентски радови14. децембар 2014.СА БАСКЕТАШКИХ ТЕРЕНА У КОШАРКАШКЕ ЛЕГЕНДЕ!