Важно је извештавати и са пијаце и из Уједињених нација

Ауторка: Милена Влајић

Жаклина Таталовић је јавности позната по својим директним питањима како председнику, тако и
осталим учесницима политичке сцене. Жена која је свесна свог образовања, труда који улаже у
посао и не даје тек тако на себе.  Она не трпи притисак и има своје „ја“. 

Kаријеру започињете на БK телевизији. Данас водите емисију „(Ре)конструкција“.  Какав је био пут доћи до своје емисије, с обзиром на то да сте добијали коментар да од Вас никад неће бити новинар?

Тачно је да је Бора Миљановић говорио да морам бити оштрија иначе никад од мене новинар и
ето послушала сам га. На БК су радили људи од којих сам све научила и захвална сам им на томе.
А пут је препун трња и дан данас. Међутим, мислим да је он неопходан за сваког новинара. Врло
је важно да у овом послу не прескачете степенике. Неопходно је да извештавате и са пијаце и из
Уједињених нација и да пратите скупштину, председника државе, демонстрације, људске приче,
суђења, па тек онда да седнете у студио. Искуство које имам, па не знам да ли га има још
неколико новинара у Србији. Врло ми значи и не бих га мењала и да сад почнем поново. Волела
бих да ми цепају текстове, да ми не дају да читам док не завршим часове дикције, да ме бацају на
жива укључења кад немам појма где сам, па и да ме терају да размагнетишем касету…

Гледаоци су имали прилике да вас гледају првенствено на БК телевизији, Фоксу,
потом Првој телевизији и сад Н1. Шта је то што вас је довело до Н1, и кад бисте неком
младом новинару препоручили рад на једној таквој телевизији, како бисте је
представили?

То је телевизија где је допуштено да мислите својом главом и да се бавите критичким
новинарством. Млад новинар није баш спреман да ради у таквом медију где ће га одмах
етикетирати, а он нема искуства да те етикете скине са себе. Сваком младом новинару бих
препоручила да дође на Н1 и да 6 месеци само гледа, а тек после тога каже да ли је спреман да
после свог имена и презимена изговори Н1. То је врхунски осећај тренутак када схватиш да
слободно дишеш и да можеш да помогнеш да се нешто промени. Ја сам о Јадру емисију радила
пре само 3 недеље. Нисам имала ни власт ни Рио Саву јер нису хтели на Н1, али свако ко је
одгледао ту емисију “Ко рије по Србији” се запитао и то је моја сврха. Дакле морате бити спремни
да будете спремни на све да бисте радили на Н1. То је и прелепо и претешко.

Често сте мета како политичара, тако и естрадних уметника. Са некима сте имали
и суђења. Како реагујете на то и због чега сматрате да сте им толико трн у очима?

Да, Аца Лукас ми је рекао да сам жена за једнократну употребу, никад га у животу нисам
срела… Живимо у тренутку када све зависи од једног човека. Уколико критикујете његове поступке
што је нормално или му поставите неочекивано питање што је још нормалније  он упери све своје
послушнике да вас дискредитују. Трн у очима сам само зато што нисам постала послушник док сам
радила на Првој телевизији, што сам  дала отказ, нисам око тога правила фаму, кад сам дошла на
Н1 објаснила сам ста се дешавало и како сам проглашена “политички неподобна”. Оно што је
најбитније јесте да нисам узела ни динар отпремнине која ми припада, нити оне коју су ми нудили
да ћутим јер да јесам не бих могла да говорим како се злоупотребљавају медији са националном фреквенцијом. Сматрала сам да је важно да неко о томе јавно говори и да може да се покаже да
немају сви цену.

Претходних година, како се наводи, били сте у добрим односима са данашњим председником, чак сте и путовали са њим на разне митинге. Зашто је то пријатељство прекинуто и како је утицао рад СНС странке на вашу каријеру?

То што је мој посао да пратим председника и извештавам не значи да смо пријатељи. То би онда
значило да сам и пријатељ са свих 250 посланика пошто сам и скупштински извештач. Просто,
радите како мислите да треба, ако може, а стигли смо дотле да не може на Првој тв. Председника
су пратиле и моје колеге углавном колегинице и њихова имена нисте запамтили, а оне су и даље у
овој професији. Нисте их упамтили зато што су послушне, питања и приче праве онако како им се
достави из кабинета и они су тај пут одабрале. Ја сам одабрала пут да питања постављам сама а да ми грађани диктирају теме и приче јер сам ту због њих. Мене су на БК учили да причам оно што видим и питам оно што људе занима и тога се држим. Што се тиче СНС-а то је једна од странака
коју пратим седела сам ја ноћима као новинар и испред Симине улице где су биле седнице ДОС-а
и 19 странака, само се то брзо заборавља. Ни једна странка не утиче на мој рад.

Недавно сам прочитала чланак у Ало новинама, где медији наводе да сте „провоцирали“ председника на вандредној конференцији у згради Представништва. Првенствено питањима о актуелним протестима и пројекту Јадар. Медиј је напоменуо да подржавате Ђиласа. Мене занима колико обраћате пажњу на писање других медија и о вама, и да ли их сматрате колегама?

Верујем да сте и приметили да ти текстови у провладиним таблоидима “искоче” и пре него што ја
поставим питања на конференцијама за новинаре, као рецимо кад сам питала о пројекту Јадар.
Интересантно је да та питања нико не уме да цитира. Онај медиј који има потребу да после сваке
КЗН пише текстове како је “Вучић разбио Жаклину” треба да се запита зашто ми даје толико на
важности. Ја се не бавим пропагандом већ новинарством тако да не можемо бити колеге. Требало
би да одгледате и неку КЗН Драгана Ђиласа или неко његово гостовање код мене, било би вам
јасно да исто постављам питања и њему. Не треба толико времена да посвећујете таблоидима.
Фама око питања Вучићу диже се јер председник никад не одговори на њих. То нису наручена
питања па  се председник не сналази и одговорима а онда је то важно покрити лажима у
таблоидима као да данас свако не може да премота и види својим очима шта се десило.

Једном приликом сте рекли да Србија крије тону истине. Шта ви сматрате српском истином?

Није то српска истина, то је много малих истина које су битне за све грађане сваки дан, а које власт
крије како би грађани помислили да живе у ружичастим ружама. Негде неког зазидају, негде
оставе жену да живи сама а око њене куће праве кружни ток, негде неко остане на улици без
икаквог основа… много је таквих прича ако о њима ништа не видите на националним
фреквенцијама онда то значи да се то скрива а живот и какав је он и који су проблеми не сме да се
скрива. Те приче су новинарство тако се постаје новинар. Није Вучић битан у причи о Рио Тинту.
Битан је Миладин који има тамо њиву да га сви чују јер он је у проблему. Миладина сте могли да
видите само на Н1. Е то је скривање тоне истине сваки дан. Да не помињем Крушик. Јовањицу,
демонстрације…

Имала сам прилике да прочитам да председник има страх од Вас. Које је то Ваше
оружје чиме застрашујете и њега, а могла бих рећи и остатак политичке сцене? Ко је
Жаклина Таталовић?

Истина. Политичари не воле истину, нити да их било ко пажљиво слуша и прати . Нема он страх од
мене већ од себе, а то најбоље можете да видите из чињенице да председник заиста ретко кад
одговара на моја питања већ ме нон-стоп напада. Ево да упростимо. Ја постављам дакле
најједноставнија питања. Тако сам једном приликом питала Ко је Милан Радојичић,  одговор
председника Србије на то је био “нећу да вам кажем јер сте непристојни”. Потпуни бесмисао
бесмисла, али и врло значајан одговор јер схватамо да је то неко о коме се не пита и о коме се не
прича. Жаклина је новинарка која пита и кад многи други не смеју, и кад многи други не желе да
питају јер виде кроз шта Жаклина прође само због најједноставнијих питања актуелној власти.