Студентски радови

Важна је само игра

3. децембар 2016.
Иконија Јеврић

Репортажа из коцкарнице “Вегас”
Важна је само игра
Улази девојка, згодна, дотерана и нашминкана. У Вегасу су углавном мушкарци. Нико је ни не гледа. У њиховим очима постоје само апарати. ,,Ку*во, свима дајеш, само мени не дајеш,” чује се лупање о слот-машину. За суседним рулет столом, Аца док губи и задужује се, све је већ испланирао и размишља на који начин да прода комплетан свој намештај. Коцка се и пита успут да ли је неко заинтересован: ,,Имам нови орман…”

 

 

У кафићу преко пута коцкарнице Вегас, где коцкари седе и чекају на информацију који апарат ,,даје” а који ,,не даје”, седи Дрина, неуспешно лечен коцкар, који се развео и продао стан да би могао да се коцка. ,,У Босни је дечко позајмио 20 марака од ујака, изгубио на апаратима и убио се. Зоран са Железника више не долази у Вегас. Имао је два инфаркта због коцке. Оба за апаратима. Кад је имао први, није му тешко пало јер је у том тренутку добијао новац. Извукао се и зарадио. Кад је имао други инфаркт, губио је новац. Тај инфаркт није преживео. Долазила је и једна, на први поглед нормална, пословна жена, мајка двоје деце. Имала је агенцију за некретнине и у кризи је прокоцкала туђи депозит за стан, 50 хиљада евра. Сада је у затвору.”

Напољу је сунчано, а у Вегасу је мрак. Нема ни прозора, ни сата. Само светлуцају хипнотичка светла апарата, двадесет четири часа дневно. У близини је основна школа, и неретко се дешава да и клинци после часова сврате. А неки од њих и остану, до краја живота. Родитељи схвате колики је проблем тек кад зеленаши почну да куцају на врата и траже новац који њихова деца дугују.

Улази девојка, згодна, дотерана и нашминкана. У Вегасу су углавном мушкарци. Нико је ни не гледа. У њиховим очима постоје само апарати. ,,Ку*во, свима дајеш, само мени не дајеш,” чује се лупање о слот-машину. За суседним рулет столом, Аца док губи и задужује се, све је већ испланирао и размишља на који начин да прода комплетан свој намештај. Коцка се и пита успут да ли је неко заинтересован: ,,Имам нови орман…”

У коцкарницу улази Цига са дечаком од пет, шест година. Дечак га вуче за руку и моли да иду кући, мама ће бити љута. Цига се не обазире и обраца се радници: ,,Укључи ми за 100 поена, донећу ти после паре. ‘Ајде, вратићу ти сигурно, ево оставићу ти малог у рем.”

Запослени у коцкарницама су обавезни да прођу обуку у циљу препознавања и реаговања на симптоме зависности од игара на срећу. Радница прича како је изгледала та обука, како је добила сертификат. Седела је “на неком досадном предавању” три сата и играла игрице на телефону. ,,Ионако бих добила отказ када бих удаљила играча из коцкарнице јер је зависник,” каже.

Сцена достојна неког Кустурициног филма. Заги, који се малочас свађао са слот-машином, и ударао главом у њу, не може да заустави крварење. Међутим, не престаје да игра. Цига му сада асистира и брише чело од крви. Навија за Загија да добије и части, па да и он уплати један круг.

Кафић испред Вегаса се за то време напунио. Дрина је добио и части све пићем. Постоји само једна тема – коцкарски вртоглави добици и незамисливи губици препричавају се као урбани митови, скоро легенде. Кажу за једног нашег политичара да је у Јагодини познат по томе што му је чувени локални коцкар и “мафиоза” узео жену због коцкарског дуга. После седам дана је вратио.

,,Када коцкар губи, организам трпи као да је на хериону. А када добија, као да је на кокаину. Није њему свесно пријатно, али он тежи да буде поново у том стању изузетне узбуђености,” прица излечени коцкар Пеца. То објашњава добацивање које се чуло по изласку из Вегаса: ,, Је л’ си на хероину или кокаину?”
,,Коцкарске кризе се зато и пореде са наркоманским кризама. Али коцкање је зависност где цовек не постаје завистан од супстанце коју уноси, као што је никотин, етил-алкохол или ТХЦ, него од сопствене хемије – адреналина. Људи мисле да се коцкају да би добили, али се уствари коцкају да задовоље то лучење хемије на које су се навукли. Није важан ни губитак, ни добитак. Важна је само игра,” завршава Пеца.