,,Кад дођеш у било који град, а у било који град се долази врло касно, кад дођеш врло касно у било који град, ако тај град случајно буде Ваљево, где сам и ја дошао, доћи ћеш’ путем којим сам и ја морао доћи,који пре тебе није постојао него се с тобом родио…”
Ваљево, град на Колубари, смештен између Маљена, Повлена, годинама уназад привлачи пажњу туриста. Да ли се тајна крије у топлини која га краси, аутентичности, атракцији, није познато, али људи му се увек изнова враћају, док они који га још нису посетили имају за тим велику жељу.
Бити Ваљевац значи дисати на другачији начин
Ретко се за који град, у тренутној ситуацији наше државе, може рећи да је жив. Све је замрло, исцрпљено, жељно нечег новог и бољег. Ваљево је подељено, што се тиче својих грађана. Има оних који се препуштају тренутној стихији, као и остали становници наше земље, не чинећи ништа посебно, и они који се труде да у свему виде боље. Они које вешто прикривају своја тешка стања данас и у верују у боље сутра. И тако, тешко се на лицима ових људи може приметити забринутост, оптерећење, усахнулост. Управо такви овом граду дају снагу. Он због тих људи живи, опстаје.
Места вредна посете
Нарочито живне у пролеће, а потпуно процвета у лето. Главна шетачка зона, Кнез Милошева улица, врви од људи. Оно што је Кнез Михајлова за Београд, то је Кнез Милошева за Ваљево. Налази се у самом центру града. Свако ко посети Ваљево, не може а да, жаргонски речено, не налети на њу. Поплочана мермером одаје утисак као да је изван времена. Пуна је објеката за издавање, пословних објеката, бутика, локалних кафића… Опште је познато да газде кафића једва чекају први, мартовски, сунчани дан, како би отворили своје баште и пазарили који динар више.
Лични печат, на неки начин, за овај град у туристичком смислу оставља хотел ,,Гранд”, који се налази на самом почетку ове улице. Не постоји ниједно званично предавање, промоција, окупљање, које је први пут у Ваљеву, а да место одржавања није свечана сала тог хотела, што наравно значи да учесници неке од тих манифестација, су уједно и смештени у истом. Краљевски је опремљен, датира из прошлог века, и настоји да се одржи услед разних турбулентих прелаза, а и власника који су карактеристични за наше друштво. Прва помисао на хотел ,,Гранд” , за мене је прослава матуре. Сви смо се осећали као велике филмске звезде, које се пробијају кроз масу људи, имагинарно формираном стазом, и улазе у хотел корачајући, на стварно постављеном црвеном тепиху.
Десно од хотела ,,Гранд” налази се фино смештена Ваљевкса гимназија. Она, из које смо корачали за време матурске вечери ка хотелу, после доделе диплома. Постављена у центар збивања, надалеко позната и дан данас се поноси знатним бројем ђака. Као старије здање, али и данас реконструисана, увек је одисала одређеном строгошћу, ауторитетом. Такође, представља културно-историјски споменик и налази се под заштитом Завода за заштиту споменика културе. Као мала увек сам се питала ко ради у тако великој и на тај начин опремљеној згради, срамежљиво посматрајући бисте и статуе ренесансног периода утиснуте у фасаду гимназије. Оно што ову школу чини још већом јесу њени познати ученици, који су својим радом постали познати за читав српски народ оставивши трага у филозофији, уметности, новинарству, политици. Један од њих је Николај Велимировић, највећи српски теолошки писац и мислилац. Затим, велики број академика, од којих су само неки: Бранислав Петронијевић, највећи српски филозоф-математичар, Десанка Максимовић, највећа српска песникиња, Матија Бећковић, песник и многи други.
Историјски догађаји – мермерни мост
Ваљево је познато како је кроз историју, на неки начин учествовало и оставило видљив траг у преокретима битним за српски народ. Један од њих је свакако, почетак Првог српског устанка, у народу познатији као Сеча кнезова. Међу више десетина виђених Срба, које су Турци погубили као би спречили народни устанак, били су и ваљевски кнезови Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин. Погубљени су зору 4. фебруара 1804. године на белом мермерном мосту, преко реке Колубаре, чија важност ни данас не јењава. Представља један од мостова у низу, која се налазе на по неколико метара растојања и прате кеј Колубаре. Историја међутим каже, да за време великог историјског догађаја данашњи мост није ни постојао, односно да је постојао, али на сасвим другом месту јер је како приповедају, Колубара текла у сасвим другом смеру. Без обзира на све, он је за Ваљевце јако битан. Стуб града. Један од најчвршћих мостова, један од прометнијих, али и један од лепших. Кад се само сетим да је велики број људи незадовољно дочекао вест да би могао да се сруши, и да нестане, услед пораста нивоа Колубаре, за време поплава 2014. године. Ваљевски кнезови, пре него што су посечени, били су заточени у Муселимовом конаку, и оковани у ланце. У спомен на то Муселимов конак преточен је у музеј и налази се тик иза Гимназије. Он је најстарија сачувана зграда у Ваљеву. Као данашњи музеј одише атмосфером тренутка Првог српског устанка, употпуњену луткама, које одсликавају кнезове, као и сиромашним намештајем, справама за мучење.
Турска касаба-Тешњар
Поменути мост има још једну битну улогу, повезује два дела града. У старом делу централну позицију заузима Тешњар. Ваљево је један од ретких градова, који је сачувао аутентичност 19. века. Тешњар одише атмосфером другачијег, својственог само себи. Издваја се, пре свега, по калдрми. Та стара турска калдрма представља проблем за ходање и у равној бући , свакоме ко закорачи на њу, а камоли бројним девојкама у потпетицама, које је проклињу сваког викенда у ноћном изласку. Тешњар враћа два века у назад, у време ваљевске нахије. То је једини крај у граду у којем ми имамо занатлије и њихове радионице, за занате који су готово изумрли под налетима технике. А оно што даје посебну драж, овом фином градском кутку, су тзв. механе. Можда су посетиоци града могли много тога да забораве, али кафане тешко. Путем калдрме, са леве и десне стране, пружају се начичкане, збијене једна до друге, кафане, које су викендом, што би се народски рекло, дупке пуне. Једна од ставки, која културно уздиже овај део града, а самим тим и цео град, јесто што Тешњар, овако конципиран привлачи велики број редитеља, како би снимали филмове. Неки у међу којима су снимали јесу Жика Митровић, који је снимио ,,Марш на Дрину, затим Здравко Шотра, који је снимао ТВ драму ,,Илка” , а онда филмове ,,Ивкова слава” и ,,Шешир професора Косте Вујића”. Шотра је својевремено изјавио да му је жао што није снимио и ,,Зону Замфирову” , јер би то био онда сасвим другачији филм. Срђан Драгојевић је рекао да је у два наврата желео да снима у Тешњару, али су копродуценти имали своје захтеве. Тешњар, кажу филмски стручњаци, има све што је потрбно за снимање филмова и ТВ серија, па може да буде српски Холивуд у малом!
Једна од најчистијих река Европе
На условно речено, последњем месту ове репортаже, али ништа мање атрактивно и карактеристично по природним лепотама, као и скровитим местима нетакнуте природе, јесте Градац. Та речна долина предстваља изванредно место за шетњу и рекреацију у природи, а да се не напусти градски атар. Готово у самом центру града, завршава се кањон реке Градац, једне од најчистијих река у Европи. Шетњом поред ове планинске реке долазимо до више уређених плажа, али и до неколико воденица чија околина, уређена у етно стилу, представља пријатно место за одмор и рекреацију, али дочарава и дух времена из којег потичу. За потпуни доживљај ту је и већи број пријатних кафића прилагођених амбијенту. У погледу квалитета воде, Градац спада у оне реке које су у највећој мери очуване. Слив ове реке представља такође станиште већег броја ретких биљних и животињских врста, као што је видра.
И за крај, не треба се трудити да оправдавате или оспоравате Ваљево и Ваљевце. Не кварити тренутну слику довољно је завршити стиховима песме Матије Бећковића ,,Кад дођеш у било који град, а у било који град се долази врло касно, кад дођеш врло касно у било који град, ако тај град случајно буде Ваљево, где сам и ја дошао, доћи ћеш путем којим си морао доћи, који пре тебе није постојао, него се с тобом родио…”
Последњи радови
Студентски радови1. јун 2017.Дете ће се покренути под утицајем родитеља
Студентски радови12. мај 2017.Усрећити људе у свом окружењу, то је рецепт за срећан живот
Студентски радови23. март 2017.И ја сам важан
Студентски радови8. март 2017.Ваљево-град академика