„У тенису сам као риба у води“

Један од најбољих тениских коментатора у земљи, добар познавалац фудбала, чији је глас постао заштитни знак преноса фудбалских утакмица, а пре свега тениских мечева, Небојша Вишковић.

Шта вас је привукло да пређете са штампаног на телевизијско новинарство?
Игром случаја сам изабрао телевизијско новинарство. Радио сам истовремено у писаном новинарству и као тениски тренер схвативши да не могу да постигнем максимум у једном од та два посла, а камоли у два, определио сам се да будем тениски тренер. Међутим, отприлике, баш кад сам донео ту одлуку добио са позив са трећег канала да радим тамо, а пошто ми је близу куће, ја сам то прихватио, јер сам имао могућност да балансирам у оба посла. Ујутру на тренинге, поподне на телевизију и опет увече на тренинге, и ту сам закључио да ми телевизијско новинарство одговара. Није била у питању моја жеља, амибициозност, нисам себе уопште видео на телевизији, док није уследио позив од мојих колега и тад сам пробао, прихватио и све је било океј.

Колико вам је тешко да будете објективни када преносите неки меч?
Када је у питању фудбал, немам неки проблем, јер не постоји клуб који симпатишем када је у питању иностранство. Ја навијам за један београдски клуб. Док сам радио на РТС-у, преносио сам дерби, после којег сам добијао доста порука, за кога ја то навијам, што показује да сам добро обавио посао, чим нису успели сами да закључе. Што се тиче тениса, то је мало другачије, ту сам као риба у води, јер конкретно причамо о Новаку Ђоковићу, пре свега о човеку за кога навија огромна већина популације. То је ситуација у којој се захтева балансирање између навијачке страсти и објективности, а у томе је тешко погодити праву меру. По мом мишљењу, посао је најбоље одрађен онда када је једнак број оних који сматрају да нисам довољно навијао и оних којих сматрају да сам морао више.

Каква је разлика у преносу меча са лица места и из студија?
Разлика је у самој енергији коју добијаш од чињенице што си део неког великог догађаја. То се преноси на гледаоце и осети се у преносу. Мени је много лакше када сам на лицу места. Зато је неупоредиво лепше и боље преносити са лица места, било да је тенис или фудбал.

Какво је поређење између преношења наше фудбалске лиге и Премијер лиге коју сад преносите?
Неупоредиво је, не само због квалитета фудбала, него и комплетне слике. Код нас ту слику чине полупразне трибине и у већини случајева намештене утакмице, док у Премијер лиги публика ужива док гледа утакмицу и воли да плати, јер има шта и да види. Премијер лигу преносим са задовољством, док сам нашу преносио јер ми је тад било речено да морам.

Колико заправо стварно има по вама значај Хенманово брдо?
Интересантно питање. Хенманово брдо на Вимблдону игра велику улогу, јер доћи на централни терен представља велику част, можеш да се похвалиш, фотографишеш и добијеш значај на друштвеној мрежи. Има приче о промени имена, да ли ће бити Murray mount или Henman’s hill. Без обзира шта је Мареј до сада постигао, никада неће бити вољен као Хенман, јер је тај дечко прави Енглез из Оксфорда.

Током каријере преносили сте много Новакових мечева. Који од њих је на вас оставио снажан утицај?
Има их много, али бих издвојио она два финала Вимблдона са Федерером 2014 и 2015 због саме магнитуре догађаја. Ипак су то Новак и Федерер, ипак је то Вимблдон и невероватни мечеви. Од та два можда ми је тај 2014 ипак мало јачи зато што је било пет сетова у којима су се кидали. Федерер је имао брејк лопте које су остале у сећању, али је Новак на сву срећу успео да их спасе.

Да ли Федерер и Надал могу да представљају претњу Ђоковићу и Мареју?
Не верујем да могу да их угрозе. Мислим да могу да освоје неки турнир или грен слем, то првенствено мислим на Надала, јер је он релативно млад. Његова каријера показује да код њега увек може доћи до неких пауза, али све то ради испланирано. Федерер је изјавио да се још неће пензионисати, свакако поседује луксуз, јер његова игра не захтева пуно трошења, има свој плес на терену, и сматрам да још увек нешто може да освоји. Док су други клинци још зелени за њих.

Има ли нека неостварена жеља којој тежите у својој професији?
Да се вратим на почетак интервјуа, кад сам рекао да ја нисам имао ту амбициозност, можда је прејако речено да се моја каријера остварила, а да нисам гребао за тим. Можда мало срећа, спретност и моје знање да искористим све то што ми се указало, али заиста је тако. Немам неку посебну жељу, осим да бих волео да одем у Индиан Велс и Мајами, али то није нешто што мора да ми се оствари. У овом тренутку не видим себе за 10 година нигде, дакле, ако то буде и даље новинарство, коментарисање, океј. Ако буде нешто другачије, опет супер, јер сам иначе широких видика и ако се укаже шанса за нешто ново, а то ми се свиди није искључено да нећу улетети у то.