Интервју недеље

У Србији није досадно живети

4. август 2015.
Ивана Јаћимовски

Недеља вече, 23 часа је термин на Б92 резервисан за хумор и иронију. Емисија „24 минута“ траје сат времена заједно са два рекламна блока која Зоран Кесић увек најављује на шаљив начин и са осмехом. Екипа Њузнетовца заједно са Кесићем припрема емисију око четири радна дана. Српска политичка сцена је непресушни извор одакле прикупљају материјал за емисију. О томе како је покушао да киднапује Јована Ћирилова, зашто је објављена информација да одлази у Француску и колико је тешко критиковати данашњу власт за ,,Журналист“ говори тв водитељ и аутор хумористичке емисије ,,24 минута“ Зоран Кесић чију каријеру су обележиле емисије ,,Озбиљне вести“, ,,Дезинформатор“, ,,Фајронт република“.

 

Како изгледа Ваша припрема за емисију?

-Прво у редакцији напишемо на табли све најзанимљивије теме које бисмо могли да обрадимо у епизоди. Паралелно са писањем сценарија смишљамо и ко би нам добро ,,легао“ као гост и аналитичар. Пишемо, зовемо људе, смејемо се, расправљамо. Понекад и блокирамо, па по сат и више времена не напишемо ништа. Некада се и мало посвађамо око неке реченице или идеје али то су више креативна размимоилажења него озбиљне свађе.

Колико времена је потребно Вама и Њузнетовцима да спремите једну емисију и како делите посао?

–          Око четири радна дана. Свако од нас убаци по неку идеју, фору, реченицу. Када се измешају све те креативне замисли, добије се оно што ви гледате на телевизији.

Која забавна емисија Вам је најдража од свих које сте водили?

-Ова сад ми је најдража, јер се управо дешава. Замислите да имате момка, па Вас питају: ,,Је л’ Вам дражи овај са којим сте сада или онај бивши?“ Поносан сам и на Фајронт републику и на Дезинформатор и на емисије које сам раније радио. Баш као што ћу једнога дана, радећи неку нову емисију, имати дивне успомене на 24 минута. Мислим да годинама радим прилично занимљиве и лепе ствари. И срећан сам због те привелегије коју имам.

Радили сте и на Студију Б као репортер. Који посао Вам боље иде, посао класичног новинара или тв водитеља хумористичких емисија?

kesicМислим да је све што радим много боље када у то убацим елемент хумора и сатире. И у то време које помињете, моје репортаже су биле зачињене дозом зафрканције. Досадно ми је када је нешто потпуно озбиљно, па тако и оно што радим.

Зашто су Вас два пута хапсили док сте снимали за време демонстрација деведестих?

–          Једном су ме ухапсили са групом демонстраната против Милошевића, док сам снимао сукобе са полицијом, а други пут су ме ухапсили када смо снимали играну сцену терористчког упада у Београђанку. Оба пута само добро прошао, без већих повреда, са читавом камером и снимљеним материјалом. Имам неугодан осећај да то није и последњи пут да ћу бити ухапшен.

Шта сте снимали тада?

–          Први пут праве демонстрације, запаљене контејнере, каменице и крв, сузавац, топовске ударе, бежање од полиције. Други пут сам снимао три моја другара који са фантомкама и пластичним пиштољима упадају у палату ,,Београд”, улазе у лифт и пењу се на двадесет и други спрат са намером да отму господина Јована Ћирилова. Све је наравно било у договору са Ћириловим. Није нам успело јер смо били ухапшени.

Једном приликом сте рекли да сте добили позив из дијаспоре и отишли да радите у Француску и да су то новинари објавили без провере. Колико је тешко измишљати вести и притом убедити људе да је то истина?

–          Уопште није тешко. То је моја медијска диверзија, на коју сам веома поносан. То је била мала демонстрација како функционише новинарство у Србији. Играјући се са том незајажљивом потребом појединих колега за ,,ексклузивом“, изрежирали смо моја екипа и ја тада и преузимање наше емисије од стране другог водитеља. Помислите само шта моћни, а злонамерни могу да учине таквом играчком као што су медији.

Колико је тешко критиковати данашњу власт?

– Није много тешко, јер свакодневно добијамо много захвалог материјала за обраду. Одлично је за нашу емисију што живимо у Србији. Нешто је мање добро за нас као грађане што живимо у Србији. Ипак једна ствар је сигурна – никада није досадно.