У СРБИЈИ ИМА ПРЕВИШЕ ГЛУМАЦА

Мислили смо да је период добрих домаћих серија одавно прошао, али нових продукција, идеја и младих глумаца има све више. Управо то је био повод да са Анитом Лазић, некада глумицом, а данас уредницом магазина “Аха” која из године у годину учествује у организацији Фестивала домаћих серија.

Шта наши глумци преферирају филм или серију?
Као неко коме је глума хоби, могу да кажем да су за мене везане телевизијске серије. Ја волим тај формат јер се ту дешава идентификација, просто, људи вас толико идентификују са ликовима. Они улазе у домове, они постају део вас тако да мени И после дуго година ван тог посла, виде ме као глумицу. Тако да ја гласам за серије, ликови из серије се годинама памте, то је та хемија. Све серије са годинама добијају на вредности и постају вољеније.
Зашто сте се одлучили за глуму као хоби, а не као главни животни позив?
Бити глумац у Србији је врло тешко, то је просто један пут који је тежак, то је позив чекача. Чекате да вас се неко сети, да вас позове, ја не волим да чекам, зато узимам ствар у своје руке, па сам се мешала и у продукцију. Ево недавно је била премијера „Женског оркестра за све прилике“ у независној продукцији, а и будимо искрени, у Србији има превише глумаца.
Да ли овде кванитет утиче на квалитет?
Сваке године се пронађе много нових, невероватних талената и сваке године изађе на стотину младих нових глумаца који веома тешко добију прилику И шансу да се покажу. Мислим да ми немамо довољно продукције, она је скупа, озбиљни буџети се улажу за продукцију домаћег програма, а ми тај новац немамо. Само упоредите са суседном Хрватском, њихови буџети су вишеструко пута већи, тако је свуда у региону. Волела бих да се искораци праве у продукцији, али у другачијем смислу. Да то буде доста креативније, мањи формати, да се раде и ситкоми, али и остали мање продукционо захтевни пројекти који би дали шансу младим глумцима.
Чак И када бисмо имали озбиљну продукцију, у коликој мери би она могла да се такмичи са серијама које су код нас популарне, превасходно, са турским серијама?
То је интересантно питање. Баш сам имала прилику да интервјуишем амбасадора Републике Турске у Србији Тању Билгиџа. Креативне индустрије су најбрже растуће, то значи, да зарађују много више него индустрија челика. Питала сам га како да искористимо популарност турских серија и нпр.урадимо неке копродукције, наши менталитети су јако слични. Он каже да се овде осећа као код куће, можда у томе лежи тајна зашто толико волимо турске серије. Испричао ми је како је нека врста копродукције одлична идеја, али да на томе никада није рађено. Ја сам сигурна да бисмо нашли заједнички језик и сличне теме. Мислим да можемо да понудимо одличне и јефтине глумце и раднике иза камера, тад имамо извозни производ, не само за турско већ и друга тржишта.